"Najurena" polovina radnika

Najviše je radnika ostalo bez posla u kompanijama koje se bave prerađivačkom industrijom - preko 300 hiljada.

Najveći pad zaposlenosti dogodio se u sektoru koji i inače zapošljava najveći broj tadnika - u prerađivačkoj industriji.

Drugi sektori s velikom zaposlenošću, poput trgovine, obrazovanja i zdravstva imali su ili minimalan pad zaposlenosti ili je broj radnika u njima čak i povećan. Kao i u na primer obrazovanju, ni drugi delovi javnog sektora nisu pretrpeli velike gubitke radnih mesta, pa je tako u državnoj upravi u ovom periodu porastao broj zaposlenih, i to za 14 procenata.

U prerađivačkoj industriji broj radnih mesta se više nego prepolovio - sa 604 na 289 hiljada. Ipak, statistika otkriva da zaposlenost u industriji nije smanjivana samo zbog njenog propadanja: broj radnih mesta jednako je drastično smanjen i u onim sektorima koji su praktično ugašeni tokom poslednje decenije, poput metalske industrije, ali i u onim granama, pre svega u prehrambenoj industriji, koje su tokom prethodnih godina bile najuspešniji deo srpske privrede.

Tako je u sektoru proizvodnje prehrambenih proizvoda broj zaposlenih smanjen za 42 odsto (sa 88 na 51 hiljadu), u proizvodnji pića za 52,5 odsto (sa 19 na devet hiljada), a u duvanskoj industriji čak za 66 procenata. Sve su ovo privredne grane koje su tokom prethodne decenije bile retke uspešne priče domaće privrede i naši glavni izvozni aduti, što znači da su kompanije iz ovog sektora morale da reše problem velikog broja neproduktivnih radnih mesta.

S druge strane, i u onim mnogo neuspešnijim delovima prerađivačke industrije zaposlenost je takođe drastično opala: u tekstilnoj industriji za čak 81 odsto (sa 33 na šest hiljada), proizvodnji osnovnih metala za 64 odsto, u proizvodnji metalnih proizvoda za 40 odsto...

Broj zaposlenih opao je i u poljoprivrednoj proizvodnji (60 odsto), a nešto manje u šumarstvu (38 odsto) i ribolovu (14 odsto). Manje radnih mesta je i u rudarstvu (39 odsto), snabdevanju strujom (16 odsto), građevinarstvu (18,5 odsto)... Od sektora koji zapošljavaju veliki broj radnika, nešto manji pad zaposlenosti bio je u trgovini - sedam odsto (sa 198 na 184 hiljade), kao i u sektoru saobraćaja i skladištenja - 17,5 procenata (sa 117 na 85 hiljada rdnika), te zdravstvu i socijalnoj zaštiti - šest odsto (sa 171 na 161 hiljadu).

Na drugoj strani, broj zaposlenih povećan je u državnoj upravi (sa 64 na 73 hiljade), obrazovanju sa 119 na 139 hiljada), te u uslužnim delatnostima, oblastima umetnosti, zabave i rekreacije, administrativnim delatnostima, stručnim i naučnim poslovima, kao i telekomunikacijama u kojima se broj radnika povećao za čak 60 procenata. Ipak, šampion u rastu zaposlenosti jeste trgovina nekretninama gde je broj radnih mesta u poslednjih 11 godina povećan za čak devet i po puta.