Prodavci:Vratiš mleko, dobiješ pare

Trgovci insistiraju na fiskalnom računu, ali je moguće dokazivanje i bez njega.

Sugrađani koji su pazarili sporno mleko imaju pravo da ga vrate trgovinama bez obzira na to da li su sačuvali račun ili ne, navodi Nacionalna organizacija potrošača Srbije. U praksi je to, u nekim slučajevima, malo drugačije, jer se trgovci pribojavaju da će im mleko vraćati i oni koji za njega nisu izdvojili novac u njihovim objektima.

"Sva već kupljena, neotvorena mleka, ali samo ona iz serije proizvoda koji se povlače iz prodaje, mogu i treba da se vrate trgovcima, bez obzira na to da li potrošač poseduje ili ne fiskalni račun. U uslovima vanredne situacije kao što je ova, trgovci su dužni da prime neispravno mleko i potrošaču odmah vrate novac. Dalja sudbina robe je pitanje koje će rešavati trgovci i proizvođači", navode iz NOPS.

Veći trgovinski lanci prihvataju povraćaj spornih proizvoda, ali uz račun kao potvrdu da je kod njih kupljeno. Oni koji su ga, međutim, bacili, moraju da prođu dužu proceduru kako bi dokazali da su pazarili baš u tom objektu.

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Beograda kaže da bi i oni koji su platili čekovima ili karticom, trebalo da vrate neispravnu robu bez problema.

"Ako trgovci ne žele da vrate novac ili zamene robu, potrošači mogu da im se obrate u pismenoj formi sa navedenim informacijama o indentifikaciji serije mleka, gde odgovor o reklamaciji proizvoda treba da dobiju u roku od 15 dana (ili plaća novčanu kaznu)", kaže Bogosavljević.

Pokret zasada nije dobio žalbe od sugrađana koji su pokušali, a nisu uspeli da vrate mleko povučeno iz prodaje.

Mogu i izvod sa računa ili kartice

U slučaju sumnje trgovca da je neko robu kupio baš kod njega potrebno je imati dokaz - fiskalni račun, slip od kartice ili odštampani izvod sa računa. Inače, svaki trgovac je u obavezi da čuva kopiju fiskalne trake tri godine i na njoj se može utvrditi dan i vreme kupovine prezentovanjem nekog drugog dokaza (slip, izvod i slično).

Halabuka oko povučenog mleka i peripetije oko toga koji sir "smemo", a koji ne, i da li u ovu ili onu plavlaku sme da se umota paprika, do prestoničkih pijaca stigla je kao razblaženi eho koji se, negde usput, pretvorio u šaljivu temu za razgovor sa prodavcima. Prodaja mleka i mlečnih proizvoda u halama "teče" uobičajenim ritmom, uz pokoji komentar, pitanje, proveru i skriveni brzinski pregled u deklaraciju kad drugi ne gledaju.

Gotovo svaki drugi razgovor sa prodavačicom mlečnih proizvoda na Bajlonijevoj pijaci u petak je počinjao sa šaljivim pitanjem "jel' opasnost prošla". Malo u zbilji, a malo u skrivenim osmesima, sugrađani su se raspitivali kod "komšinice" koje mleko piju i odakle je taj sir.

"Stalne mušterije ne pitaju, više se zabavljaju na račun buke oko kukuruza i mleka. To su uglavnom stariji sugrađani kojima je cena značajniji reper", kaže prodavačica na Bajlonijevoj pijaci.

"Ipak, oni koji nisu "redovni", gledaju, merkaju, ispituju. Stvore red iza sebe dok se odluče šta će da kupe."

I zaista, na Bajlonijevoj pijaci u petak je bio red ispred lokala sa mlečnim proizvodima. Desetak starijih sugrađana nanizalo se kraj izloga i naručivalo feta sir, zlatiborski, papriku u pavlaci, mleko...

"Meni nije jasno jeste ili nije ispravno. "Dokuvalo" do politike, vlasti, postavilo se pitanje uvoza iz Evrope, a koza koliko hoćeš" , priča deda Rade. - "Dok komšinica prodaje i ona ga pije, ja ću da kupujem."

Stariji sugrađanin je bez provere napunio kesu, a gospodin u redu iza njega odugovlačeći gledao u kutije i flaše mleka da bi na kraju okrenuo glavu i kupio sok od narandže.

Prodaja kajmaka, sira i mlečnih proizvoda nije opala ni na Zelenom vencu. Kupuje se, kažu prodavci, uobičajeno. Ko ima para, uzme više, ko nema, bira manje. Mušterije biraju, kažu trgovci, ono što mogu da priušte.