Minimalac nam je ispod dostojanstva

Novi Sad -- Do kraja meseca Socijalno-ekonomski savet treba da utvrdi koliki će biti minimalac u Srbiji, piše Dnevnik.

Foto: ilustracija (sxc.hu)
Foto: ilustracija (sxc.hu)

I kao i uvek prilikom utvrđivanja minimalne cene rada, postoje dva pola – s jedne strane su radnici i sindikati, a s druge Vlada Srbije i poslodavci, a mišljenja su, naravno, potpuno suprotna.

I dok sindikati upozoravaju na to da minimalna zarada ne pokriva ni polovinu potrošačke korpe, Vlada Srbije i poslodavci tvrde da povećanju cene rada nema mesta, a u Uniji poslodavaca nude obrazloženje da bi svako povećanje minimalca oteralo strane investitore u zemlje okruženja.

Treba reći da je sadašnja minimalna zarada 20.010 dinara, a sindikalci traže da se iznos po satu poveća na 130 dinara, što bi sadašnji minimalac povećalo na 22.400. Oni ističu i da su troškovi života povećani više od 20 posto i da minimalna zarada ne pokriva ni polovinu potrošačke korpe. A u to se može uveriti bilo ko kada ode u prodavnicu jer se sa sadašnjim iznosom minimalca ne može pokriti ni dno potrošačke korpe, a o plaćanju komunalanih troškova suvišno je govoriti. Čak i uz povećanje cene minimalca oko 2.400 dinara, neće mnogo novih artikala stati u korpu. Naime, samo za jednu veknu hleba dnevno mesečno treba 1.350 dinara, a za litar mleka za isti period 2.400 dinara.

Poslodavci ukazuju na to da je prošla godina završena padom industrijske proizvodnje od 3,3 odsto i BDP-a od dva odsto pa zato nema mesta za povećanje minimalca. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca kaže da su lane povisili minimalnu zaradu i podelili novac kojeg nema i posledica toga je inflacija od 12,2 posto. Takođe, u Uniji poslodavaca upozoravaju na to da je minimalac u Srbiji 50 evra veći nego u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji i Crnoj Gori.

Ili povišica ili bankrot

Predsednik Sindikata Nezavisnost Branislav Čanak ukazuje na to da se o minimalnoj zaradi mora pregovarati i da za pregovore ima mesta.
"Ako zaista nema para za povećanje minimalnih zarada, onda jedonstavno država treba da kaže da je blizu bankrota. Što se tiče visine minimalca, on je, slobodno se može reći, uvredljiv", kaže Čanak.

To je možda i tačno, ali poslodavci Srbije ne pregovaraju o minimalcu u tim zemljama već u našoj. A u njoj su od prošle godine troškovi života značajno porasli i mnogi građani muku muče da sa svojim zaradama preguraju mesec. Prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu „teža” je od 60.000 dinara, odnosno pretpostavlja zaradu tri minimalca. Ne treba biti mnogo mudar pa izračunati da u porodici s dva minimalca mnogo toga nedostaje i da se ne može nadomestiti ni eventualnim povećanjem minimalne zarade. Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da su spremni da prave kompromise i konsenzus, ali po pitanju minimalne zarade ne jer ona, jednostavno, ovog trenutka ne podmiruje nešto što se zove civilizacijski nivo dostojanstva.

Slično kaže i Ivica Cvetanović iz Konfederacije slobodnih sindikat, koji ističe da uz sadašnje cene proizvoda zaposleni u Srbiji ne mogu opstati bez povećanja, a da i hiljadu ili dve više na računu za mnoge građane predstavlja veliku sumu.

Do kraja februara ostalo je još desetak dana, a toliko je vremena ostalo da se vidi dokle će ići minimalna zarada u Srbiji. Do tog roka minimalac će biti isplaćivan u sadašnjem iznosu, a oni koji ga zarađuju najbolje znaju koliko je teško zaraditi, a koliko kratko traje.