Balkan - neuspešan prostor

Te karakteristike su pre svega, preterana oslonjenost na strane investicije, visoka nezaposlenost, niska industrijska proizvodnja i, konačno, nepoverenje prema sopstvenoj valuti, kaže Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

"Balkan je u celini veoma neuspešan prostor, u kome vlada teška socijalna situacija, visoka stopa nezaposlenosti u dugom periodu vremena", smatra on.

Gligorov je kao primer naveo Makedoniju, u kojoj je stopa nezaposlenosti više od 20 godina prelazi 30 odsto.

On je naveo i da nepoverenje prema domaćoj valuti i Centralnoj banci vlada u svim zemljama i da se to vidi najbolje to tome što građani štede u evrima, a sama država zajmi, takođe, strani novac.

Gligorov je naveo da se neoklasični pristup u ekonomiji regiona sveo na to da se države trude da privuku što više stranih investicija, koje nisu otišle u proizvodnju nego u potrošnju, nekretnine i proizvode koji nisu našli put do svetskog tržišta.

S druge strane, centralnoevropske zemlje su dobro primenile taj recept u privlačenju stranog novca, ulažući ga u industrijalizaciju proizvodnje.

Tranzicija u centralnoevropskim zemljama je donela povećan obim razmene, otvorenu privredu i povećanje izvoza, što nije bio slučaj i sa Balkanom, čije zemlje su, sa stanovišta tržišnog ponašanja, ostale veoma zatvorene, smatra Gligorov.

"Balkanske države vode rđave ekonomske politike i sve su manje ili više bile neuspešne u poslednjih 10 do 20 godina i primer za to je i tranzicija", zaključuje ekonomski stručnjak iz Beča.