Prevareni rade kao robovi u Rusiji

Beograd -- Građevinski radnici iz Srbije lako postaju žrtve prevara u inostranstvu. Nadležni savetuju da radnici prihvataju poslove koje nude samo licencirane agencije.

Žrtve prevara rade u nehumanim uslovima (sxc.hu)
Žrtve prevara rade u nehumanim uslovima (sxc.hu)

U potrazi za poslom, građani Srbije pristaju na sve.

Novine su pune oglasa agencija koje nude posao u inostranstvu sa odličnom platom i još boljim uslovima rada. Često se iza takvih oglasa krije velika prevara.

Trbuhom za kruhom iz plodne ravnice u daleku Rusiju. Slađan Tornjanski iz Kikinde da bi prehranio porodicu prvo je počeo da radi u jednoj firmi na periferiji Beograda.

Ubrzo ta firma mu nudi posao u Rusiji, na šta on pristaje. Kada je stigao u Tjumen, odnosno u jedno selo u blizini tog grada video je da uslovi nisu ni približni onima iz ugovora.

“To je ograđeno gradilište, to je i gradilište i smeštaj. To su zidovi dva i po, tri metra, odozgo bodljikava žica kao u logoru, kao da smo osuđenici! Onda ima ohrana na ulazu u gradilište i u spavaone. Ohrana , to je obezbeđenje, rusko obezbeđenje“, objašnjava Tornjanski.

Kako kaže, zdravstvena zaštita kao i da ne postoji, a lečio ih je veterinar. Većina radnika koji su bili sa njim nije imala radnu dozvolu, zbog čega ih policija hapsi, a tek kada im plate puštaju ih.

Ivana Čikarić iz Ministarstva za rad kaže da ovako prevareni ljudi treba da se jave njima ili MUP-u, da bi ih zaštitili.

“U saradnji sa MUP-om, Sektorom tržišne inspekcije i naše ministarstvo, mi pronalazimo poslodavca preko koga je on otišao, proveravamo uslove na osnovu kojih je otišao, na koji način je mogao da ode, obzirom da nije posedovao našu dozvolu za rad i šta je sve to što nije ispoštovano iz tog ugovora , a pritom je taj ugovor potpisan od strane radnika i od strane poslodavaca”, kaže Ivana Čikarić.

Na sajtu Ministarstva postoji spisak 58 agencija koje imaju licencu za rad i organizuju odlazak naših radnika u inostranstvo. Ipak većina ljudi koji rade ove poslove nemaju pristup internetu.

Tornjanski navodi da nisu samo uslovi rada problem sa kojim se naši ljudi sreću u Rusiji.

Mi smo tamo najniže rangirani, znači prvo idu Rusi na obrok, pa Kirgizi, pa mi. U većini slučajeva, da ne preteram, jedanput mesečno dešava se tuča u menzi zbog te hrane“, kaže on.

Pored toga, radi se 12 sati dnevno na temperaturama nižim od minus 20 stepeni, a slobodna je samo nedelja. Kada je slomio nogu, Slađan je pomoć dobio tek u Beogradu. U Rusiji su mu za to tražili 3.000 dolara.

Zbog ovakvih slučajeva, gde na radnicima zarađuju određene grupe ljudi, ovo se može tretirati kao trgovina ljudima. Zato je u izradi Strategije za borbu protiv trgovine ljudima predviđena i kontrola agencija koje se bave zapošljavanjem naših ljudi u inostranstvu.