Ni na Dunavu ne umemo da zaradimo

Kroz Srbiju je najlepši deo toka Dunava, ali naša država od toga nema koristi. Podunavske zemlje zarađuju na gorivu, hrani, vodi, zimovnicima, pišu Novosti.

Srbija

Izvor: B92

Ponedeljak, 18.02.2013.

13:00

Default images

Srbija se u brošurama kompanija za krstarenje luksuznim brodovima našla pre deset godina, ali od tada je malo urađeno na unapređenju ponude i zaradi. Broj brodova koji pristanu u Beogradu i Novom Sadu godinama je isti - oko 450, kao i broj turista - oko 55.000. Ove turiste stalno vode na slične izlete, a prihod je godinama isti.

U ostalim podunavskim zemljama pre i njihovim prestonicama i broj turista i zarada vrtoglavo rastu.

"U bečku luku godišnje pristane 3.585 brodova za krstarenje iz kojih izađe 370.000 putnika. Beč prilično više zarađuje zahvaljujući brodovima, nego od samih putnika. Putnici, u proseku, ostanu kao i u Beogradu od 12 do 16 časova i za to vreme odu na razgledanje grada ili na koncert u Hofburg, a korist od toga imaju prevoznici, vodiči, taksisti i prodavci suvenira. Od samih brodova, međutim, zarađuje kompletna privreda. Svaki od tih brodova u Beču koristi struju, istovari đubre, natankuje gorivo i vodu, ukrca hranu, sve potrepštine za brod, a mnogi i prezime", kaže dr Ronald Šrems, šef bečkog "Dunauruma".

Nažalost, infrastruktura beogradskog pristaništa ne može da podnese da rečni brodovi koriste naše "žice", jer bi opština Stari grad ostala bez struje, pa koriste svoje agregate. Hranu utovaruju samo kada se nešto potroši, a gorivo nikada, jer u Srbiji MUP izdaje dozvolu za pumpe na vodi, pa je ima samo Pristanište Apatin. Zbog toga, svi brodovi, pre ulaska u Srbiju, prvo stanu u Vukovar da natoče gorivo.

"Velika je šteta što svi brodovi pune gorivo u Hrvatskoj - tamo ne plaćaju PDV. Moji brodovi bi trebalo da budu u zimovniku, ali prezime u Beogradskom pristaništu, pošto prestonica nema za velike brodove. Ipak, priča sa punjenjem goriva je skandalozna, jer se dugo masovno rade krstarenja Dunavom i tek je prošle godine u Novom Sadu napravljen neki dogovor", kaže Mihailo Ćurčić, vlasnik agencije "Kvaliti turs".

Priča o tome koliko Srbija ne koristi Dunav je kao džemper koji se para, smatra Mihailo Ćurčić:

"U Evropi je to ozbiljan biznis, a kod nas su odnos policije, carine, opremljenost pristaništa, servis, usluga, kao i sve ostalo na niskom nivou."

Bela flota dva grada

Beograd ima osam do devet brodova za krstarenje rekama, isto kao i Beč. Međutim, austrijska prestonica ima 220.000 putnika zahvaljujući katamaranima "Tvin siti" koji ga spajaju sa Bratislavom.

"Planirali smo da i u Beograd uvedemo ovakvu liniju koja bi išla do Kazana, ali istraživanje je pokazalo da je neisplativo. Korisnici Tvin siti lajnera su strani turisti i domaći penzioneri. Gosti u Beogradu su, međutim, niskobudžetni, a srpski penzioneri nemaju novca za putovanja", kaže Šrems.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 15

Pogledaj komentare

15 Komentari

Možda vas zanima

"Zbogom dolaru" 26
Svet

"Zbogom dolaru"

Rusija i Kina su sprovele skoro potpunu "dedolarizaciju" ekonomskih odnosa, a udeo ruske rublje i kineskog juana u trgovinskim obračunima između Moskve i Pekinga je veći od 90 odsto.

19:53

22.4.2024.

20 h

Konačno, stiže prvih šest 14
Region

Konačno, stiže prvih šest

Prvih šest od ukupno 12 borbenih aviona Rafal F3-R u Hrvatsku bi trebalo da sleti u četvrtak, 25. aprila, a avione će iz Francuske do baze Pleso dovesti hrvatski piloti koji su se oko godinu dana obučavali u Francuskoj.

10:23

23.4.2024.

5 h

Podeli: