Guverneri protiv Đilasa

Zato što takva monetarna politika nikada nije bila deo ekonomskog programa demokrata niti su je zastupali guverneri izabrani na predlog ove stranke, piše Nin.

Svi guverneri od 2.000. naovamo su protiv ove ideje

Iako zaokret u politici DS-a, fiksni kurs nikako nije zaokret u stavovima novog predsednika DS-a. Prema pisanju lista, pre bi se moglo reći da je to njegov lični pečat novoj ekonomskoj politici stranke.

Godinama se, upravo zbog kursa, gradonačelnik Beograda "svađao“ sa guvernerima. Oštro je kritikovao Radovana Jelašića, a nezadovoljan je bio i radom Dejana Šoškića, zamerajući im da sporo i mlako brane dinar, da dopuštaju njegovo naglo slabljenje, što privreda i građani ne mogu da izdrže.

Nezadovoljstvo izabranom monetarnom politikom i plivajućim kursom, pretočio je u tačku osam svog programa za spas Srbije:

"Potrebno je da pređemo na fiksni kurs dinara jer on odgovara proizvođačima i građanima, za razliku od trenutnog koji pre svega odgovara uvoznicima, bankarima i državi“.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović, međutim, tvrdi da je tačno uglavnom sve suprotno od ovoga što navodi Đilas, jer upravo uvoznicima odgovara fiksni kurs, a izvoznicima fleksibilni.

"Znači, devizni kurs koji on predlaže odgovaraće upravo uvoznicima, tajkunima, i građanima bez ušteđevine, samo da razjasnimo – barem da čovek zna šta zastupa”, napisala je Popovićeva u svojoj kolumni. Ni Stojan Stamenković, član Saveta guvernera, nije bio blaži u kritici, pa je Đilasov predlog kursa nazvao glupošću, napominjući da kad pogleda spisak svih 15 mera, ne zna da li da se smeje ili da plače.

Kori Udovički: Ukoliko bi Srbija fiksirala kurs, osudila bi se i na dužničku krizu, kad-tad

Svih pet guvernera od 2000. jednoglasni su u oceni da fiksni kurs nije dobar za Srbiju, da se taj režim ne bi dugo održao, dinar bi brzo potonuo, a devizne rezerve isparile. Aktuelna guvernerka Jorgovanka Tabaković, ranije se, u nekoliko navrata izjasnila protiv.

"Kada pritisnete pretis-lonac poklopcem koji ne stoji dobro, u jednom trenutku će eksplodirati“, rekla je ona.

I viceguverner Veselin Pješčić odbacio je ideju fiksnog kursa navodeći da taj režim nije kompatibilan sa režimom ciljane inflacije koji primenjuje NBS. Mlađan Dinkić: Posle prelaska na fiksni kurs sve bi se završilo slomom kao u nekadašnjoj Jugoslaviji ili Argentini

"Đilasov predlog o uvođenju fiksnog kursa je populizam i bio bi u našim uslovima sasvim kontraproduktivan“, tvrdi Mlađan Dinkić, prvi guverner posle 5. oktobra 2000. i aktuelni ministar finansija i privrede.

"Za Srbiju je najbolje rešenje fluktuirajući kurs jer stimuliše izvoz, smanjuje deficit u platnom bilansu i sprečava brzo trošenje deviznih rezervi. Ideja o fiksnom kursu odgovara ljudima koji imaju veliko bogatstvo i uvoznicima, jer bi on u zemlji koja nema nultu inflaciju, poput Srbije, značio stalno precenjivanje domaće valute. To je na duži rok neodbranjivo“, kaže Dinkić.

Protiv fiksnog kursa je i bivša guvernerka Kori Udovički, za koju je najvažnije kako režim kursa deluje na privredni rast u dužem roku.

"Bilo bi sjajno kada bi Srbija mogla sutra da fiksira neki ’nizak’ kurs i da na taj način, jednim potezom, naša roba postane konkurentna - zauvek. Proizvodnja vođena izvozom ubrzala bi rast, deficit platnog bilansa bi se smanjio, i time bi se izbegla dužnička kriza. Zarade merene u devizama naglo bi pale, ali ne bismo bili osuđeni na večito siromaštvo: žrtve bi ubrzo bile nadoknađene postojanim visokim privrednim rastom, kao što se upravo dešava u Litvaniji. Divan tok događaja, i viđen više puta – recimo 1997. u Bugarskoj – ali u Srbiji trenutno malo verovatan“, tvrdi Udovički.

Radovan Jelašić: Kurs je mera i našeg rasipništva. Zato u Srbiji država i privreda ne mogu da brane fiksni kurs Dejan Šoškić: Fleksibilan kurs smanjuje rizike od valutnih kriza sa velikim devalvacijama, koje mogu da dovedu do velikih gubitaka i bankrotstva preduzeća, građana, banaka, pa i država

Najviše štete bi imali oni koji koriste domaće repromaterijale i sposobni su da izvoze, a to je istovremeno najzdraviji i najpotrebniji deo privrede naše zemlje.

"Dugoročne posledice relativno visoke inflacije i fiksnog kursa su neadekvatna privredna struktura, pad ekonomske aktivnosti, rast nezaposlenosti i rast zaduženosti zemlje“, objašnjava Šoškić.

Surovo uravnoteženje

Fiksni kurs može imati nekoliko varijanti: čist fiksni kurs, puzajući pegovi, puzajući rasponi i valutni odbor, ali svaki od tih režima zahteva devizne rezerve. U Bosni i Hercegovini funkcioniše valutni odbor, a Šoškić objašnjava da je taj režim istorijski bio primenjivan u kolonijama razvijenih zemalja - Hongkong, Kajmanska ostrva, Džibutu, Bermudska ostrva, Foklandska ostrva, Gibraltar, Bahami...

Poslednjih decenija koristi se i kao mehanizam podoban za male privredne i finansijske sisteme (Litvanija, Estonija) ili za zemlje koje ne mogu uspostaviti monetarni suverenitet uz kredibilitet monetarne politike (Argentina do 2002, Bugarska, BiH). Valutni odbor podrazumeva, po pravilu, punu pokrivenost i zamenljivost domaće valute u rezervnu stranu valutu. U tom sistemu država ne kontroliše količinu svog novca.

Eventualni deficit platnog bilansa direktno troši devizne rezerve i, sledstveno, smanjuje raspoloživi novac u zemlji. To ima direktne posledice na likvidnost, pad cena (uključujući i pad plata) i pad ekonomske aktivnosti.

Otuda valutni odbor surovo vodi uspostavljanju ravnoteže u platnom bilansu, ali je cena te ravnoteže (u vidu rasta nezaposlenosti i pada ekonomske aktivnosti) kratkoročno, po pravilu, visoka. Zato je ovaj model za Srbiju teško prihvatljiv.