Presipanje iz šupljeg u prazno?

Deo pozajmice biće iskorišćen za prevremenu otplatu skupih kredita uzetih prethodnih godina obećava Vlada, ali ne saopštava na šta će još potrošiti novac.

Uz najnoviju pozajmicu Srbija duguje 18 milijardi 600 miliona evra, što je 65 odsto svega što smo stvorili prošle godine.

Obveznice dospevaju na naplatu za sedam godina. Prodate u skladu s Vladinim planom da se obezbedi stabilno finansiranje u ovoj godini, kažu u Ministarstvu finansija i dodaju da su investitori bili spremni da nam pozajme i tri puta više novca.

Samo tri dana pošto je Ministarstvo finansija saopštilo da je javni dug smanjen jer se država u januaru razdužila 125 miliona evra, stiglo je saopštenje o novom dugu od milijardu i po dolara.

"U trgovanju srpskim evroobveznicama učestvovalo je 148 investitora, najviše iz SAD, Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Tražnja je bila tri puta veća od iznosa koji je država nudila na prodaju, što pokazuje poverenje investitora u reforme koje sprovodi Vlada Srbije u privredi i javnim finansijama", navodi Ministarstvo.

U Vladi su zadovoljni i cenom po kojoj su se zadužili - investitorima ćemo za pozajmicu plaćati 5,15 odsto godišnje, što je 2,35 odsto niža kamata od one po kojoj su prodate prve srpske evroobveznice pre godinu i po. S radovanjem ne treba preterivati, upozoravaju ekonomisti i druge zemlje se sada jeftinije zadužuju.

"To nije posledica nekih naših internih reformi, već posledica da Evropa i Amerika, a sada i Japan štampaju velike količine novaca u poslednje vreme i zato su sve evropske zemlje trenutno u mogućnosti da se zadužuju po niskim stopama", kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Prema njegovim rečima, to neće potrajati i apsolutno je ključno da se narednih godinu-dve iskoristi za refome.

Ekonomista Miroslav Zdravković napominje da što se tiče najnovijeg zaduživanja države, koliko je dobro ili loše zavisi od namene novca.

"Ukoliko se tim novcem prevremeno vraćaju dugovi, smanjuju se mesečni ili godišnji troškovi plaćanja kamata. Ukoliko se novac troši za finansiranje deficita, to znači da ćemo za tri, četiri ili pet godina biti u poziciji da ekonomskog rasta niti može da bude", kaže Zdravković.

Zdravković smatra da je na taj način, sasvim izvesno da ni penizioneri ni zaposleni pri državni neće imati problema s njihovim prinadležnostima do 2014. godine.

Deo pozajmice biće iskorišćen za prevremenu otplatu skupih kredita uzetih prethodnih godina obećava Vlada, ali ne saopštava na šta će još potrošiti novac.