Grabež za Titovom imovinom

Naprasno je poraslo interesovanje za ono što je iza maršala ostalo.

Osim zahteva za podelu Titovog groba na Dedinju, sa kog se mogu ubirati prihodi, pojavili su se i drugi zahtevi nekadašnjih republika SFRJ.

Tako je Zenit Kelić, pomoćnik ministra finansija BiH u Sektoru za sukcesiju imovine bivše SFRJ, najavio da će se i BiH i ostale republike umešati ako to učini Srbija. A Kelić smatra da se Srbija već umešala, time što se kabinet predsednika Srbije tretira kao pravni naslednik nekadašnjeg Predsedništva SFRJ i što će dati “zeleno svetlo” za otvaranje trezora sa 11 vreća Titovih dragocenosti, pohranjenih u NBS.

"Ako postoji zlato, novac ili neke vrednosti, onda je to imovina svih država naslednica, pa ćemo u ovom momentu svi morati da se uključimo u taj proces", kaže Kelić. Ovo, međutim, demantuje prof. Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije i naš predstavnik u Stalnom komitetu za pitanja sukcesije.

"Ako je reč o privatnoj svojini, ona se deli po pravilima naslednog prava i raspoređuje, pošto nema testamenta, po zakonskom redu nasleđivanja. Dakle, deli se između supruge Jovanke, i sinova Žarka i Miše, odnosno, Žarkove dece. Privatna svojina se nigde na svetu ne može deliti između država", objašnjava Antić.

U sukcesiji se može deliti samo ono što je Tito imao u posedu, a pripadalo je državi. Ako se tako nešto nađe, onda će to biti predmet razgovora o sukcesiji, ali onda će se, po Antićevim rečima, pričati ne samo o Beogradu, već i o, recimo, vili u Bugojnu, i skupocenim slikama i oružju iz nje. Zastupnica Titovog sina Miše i unuke Zlatice Broz, Violeta Kočić Mitaček kaže da je davanje dozvole za otvaranje amaneta u NBS bio legitiman potez Predsedništva, u skladu sa zakonom.

Tada će se odlučiti i čiji će biti skupoceni automobili, koji se već tri decenije nalaze u Tehničkom muzeju u Bistri kraj Ljubljane.

"Slovenci su obavestili sud da ti automobili nisu njihovi, jer su pozajmljeni za izložbu 1986, i da su spremni da ih učine dostupnim sudu, da bi bili stavljeni u ostavinsku masu", kaže Goran Petronijević, zastupnik Joške Broza.

U pitanju su automobili ogromne vrednosti, po nekim procenama između pet i 10 miliona evra, koji su Sloveniji pozajmljeni za izložbu 1986, ali nisu vraćeni.

Među 15 limuzina izuzetno vredni su “horh glazer”, kabriolet iz 1938, za koji neki misle da je pripadao knezu Pavlu, i blindirani “pakard” iz 1937, poklon Staljina.

“Pakard” na tržištu premašuje dva miliona dolara, a ubedljivo najskuplji auto je blindirani “mercedes kupe” iz 1939, čija se cena na aukcijama kreće od 4,6 do devet miliona dolara.