Opet po džepu dinarskih dužnika

Takozvana, referentna kamatna stopa, koju utvrđuje Narodna banka Srbije, a koja je osnova za "zidanje“ svih ostalih kamata u zemlji, trenutno je 11,75 odsto.

Tolika je bila u leto 2011, a viša od toga u kriznoj 2009. godini.

Porast ove kamate po džepu će prvo udariti dinarske dužnike. Takvih je najviše među onima koji su kod banaka zajmili keš. Gotovinske kredite građani radije uzimaju u dinarima, ali kada je reč o stambenim, zadužuju se gotovo isključivo u evrima.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da građani na ime stambenih zajmova u dinarima duguju 2,3 milijarde dinara, dok je čak 307,4 milijarde dinara ovih kredita vezano za stranu valutu.

Kod gotovinskih zajmova je potpuno suprotan slučaj: u devizama se vraća 29,1 milijarda dinara, dok je 117,4 milijarde keš kredita odobreno u dinarima.- Šestomesečni euribor, koji je osnova za stambene kredite u evrima, trenutno je 0,376 odsto, dok je šestomesečni belibor, osnova za dinarske zajmove sada 11,83 odsto - objašnjavaju bankari.

Kada se na ovo doda marža banke, jasno je da je dinarski stambeni kredit potpuno neisplativ, jer je kamata na njega minimum 16 odsto godišnje, dok je cena zajmova vezanih za evro oko pet odsto.

Slično je i sa cenom gotovinskih kredita, gde kamatne stope na evro idu oko 12 i 13 odsto, a na dinare više od 20 odsto.

Uprkos tome što je evro prošle godine značajnije dobijao na vrednosti, ni rast kursa nije uspeo da „pojede“ korist koju su dužnici imali od niže kamatne stope.

Postavlja se pitanje zašto se, onda, klijenti banaka ipak pre odlučuju da keš otplaćuju u dinarima, kad su dinarske rate za isti kredit duplo veće nego kada se zajmi u evrima?

"Da bi dobio gotovinski kredit indeksiran u evrima, klijent mora da položi obavezan depozit od 30 odsto" , navode u bankama.

"To praktično znači da na 1.000 pozajmljenih evra, u startu 300 evra mora da ostavi banci. Kad otplati sve rate, klijentu se vraća depozit. Ili, klijent taj depozit može da iskoristi za prevremenu otplatu preostalog duga. Kod dinarskog gotovinskog kredita nije potrebno polaganje depozita".

POSLEDICA INFLACIJE

Povećanje referentne kamatne stope uglavnom je posledica inflacije koju je Srbija ostvarila prošle godine i nadamo se da će taj trend biti promenjen ove godine, čime bi se stvorili uslovi za relaksiranje montarne politike bar u delu smanjivanja kamatnih stopa, kaže Svetlana Tolmačeva Dingarac, predsednik izvršnog odbora Prokredit banke.

"Kada posmatramo bankarski sektor, najveći uticaj porasta referentne kamatne stope ogleda se u tome da će kamate na kredite vezane za referentnu kamatnu stopu ili belibor biti u porastu".

Nasuprot tome, počinje odobravanje kredita privredi sa subvencionisanim kamatnim stopama, koji će malim i srednjim preduzećima omogućiti pozajmice po povoljnim cenama.