Banke potopile brodogradilište

Najviše zbog činjenice da je ono u vreme najveće krize, blokada, nestašice deviza, sve svoje proizvode izvozilo i to baš na Zapad.

Propast firme prate komentari da njoj nije bilo spasa, jer u recesiji nikom nije stalo do novih brodova pošto ni oni postojeći nemaju šta da prevoze.

S druge strane, radnici kažu da je brodogradilište gurnuto u bankrot i da tako nije moralo biti, piše Politika.

Odluka o bankrotu je doneta nakon izveštaja o finansijskom stanju u ovom preduzeću. Nakon obelodanjivanja bankrota bivši radnici su izjavili da će tražiti od nadležnih organa da preispitaju privatizaciju firme i da se temeljno istraže potraživanja najvećih poverilaca, jer su, po njima, sumnjiva, i naduvana. Oni su takođe istakli da su u saradnji sa stručnjacima sačinili plan reorganizacije koji može da oporavi firmu.

Gde su nestale akcije?

"Krediti su bili kontrolisani i vodilo se računa da se ne uzme više novca nego što može da se vrati, kaže tadašnji direktor "Begeja”, a onda i predstavnik malih akcionara, Milan Višnjić. On ističe da su sa poslovanjem banke nastali problemi 1996. "kada je ona svoje gubitke počela da prebacuje na privredu”

Od avgusta 1997, kada je dug bio 109 miliona dinara, za pola godine popeo se na preko 927 miliona dinara. Po tadašnjoj poslovnoj politici banke "Begej”je morao da za 30 procenata od vrednosti svakog kredita kupi akcije Vojvođanske banke. Sve akcije brodogradilišta u banci su nestale bez traga".

Ubrzo, već u februaru 1998. brodogradilište ulazi u stečaj, a tada je ono u zalihama imalo 30 miliona nemačkih maraka što je bilo mnogo vrednije od dugovanja. Za ondašnje prilike "Begej” iz stečaja izlazi brzo, za manje od godinu dana. Svi poverioci su pristali da im se za dve godine isplati 60 odsto od dugovanja. Dakle sva potraživanja su im umanjena za 40 odsto, osim Vojvođanskoj banci.

Ona će kasnije ustupiti ta potraživanja holandskoj firmi "K Damen” za 8,8 miliona evra od kojih će, navodno, naplatiti tek 600.000. Holanđani tim putem postaju i vlasnici 96,41 kapitala "Begeja”, a potpuno su zaobiđena mišljenja malih akcionara, kao suvlasnika preduzeća. Međutim i firma "K Damen” je u Holandiji ušla u stečaj pa je i likvidirana, a u likvidacionu masu je ušao i zrenjaninski "Begej”. Tako je brodogradilište pripalo firmi "Merkurius Internacional BV”, takođe holandskoj.

Milan Višnjić i mali akcionari kažu da njih nikada niko nije pitao za kasnije silne statusne promene preduzeća, za izdavanje imovine u zakup raznim firmama kojim se teško ulazilo u trag.

"Po zakonu o privatizaciji privatizovano je svega 3,5 odsto imovine brodogradilišta. Osnovno je pitanje hoće li se nakon rasprodaje imovine iz bankrota, na dokovima "Begeja” ikad više pojaviti brodovi?