Trujemo se, ali po zakonu

Jer, kažu, to dozvoljava pravilnik o količini otrovnih supstanci u namirnicama.

Ovaj podatak dodatno je podigao paniku među potrošačima, iako inspekcijske analize ukazuju na to da je sa mlekom u našoj zemlji sve u propisanim granicama.

Blaži kriterijumi kada je bezbednost hrane u pitanju, nisu, kažu nadležni, razlog za brigu, jer su kontrole redovne. U Ministarstvu poljoprivrede upozoravaju da treba biti veoma oprezan prilikom komentarisanja upotrebe opasnog sastojka, jer postoji više vrsta aflatoksina. Tvrde i da situacija nije toliko "crna", kao što deluje.

"U Srbiji je dozvoljena količina aflatoksina u mleku 0,5, a prosek u zemljama EU je 0,05 miligrama po kilogramu", tvrde u ovom ministarstvu.

"Međutim, ta razlika ne znači mnogo. Naime, sve laboratorijske analize u našoj se zemlji rade prema evropskim standardima, upravo zbog toga što se domaći proizvodi izvoze u Evropu, a i njihova hrana dolazi kod nas". Bez obzira na to što nas nadležni umiruju rečima da je sve pod kontrolom, potrošače ovih dana "bombarduju" mnogobrojne vesti o zaraženoj, pokvarenoj, pa čak i kancerogenoj hrani.

"Inspekcije bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača", tvrdi Sanja Čelebićanin, načelnica Republičke veterinarske inspekcije.

"Redovno se ispituju svi koji hranu životinjskog porekla izlažu na tržištu, i to: specijalizovani maloprodajni objekti, kao što su mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda, ili delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani i zelene pijace".

U toku prošle godine, veterinarski inspektori obavili su 41.075 redovnih službenih kontrola, od čega 13.333 u objektima u maloprometu. Takođe je obavljeno i 776 akcijskih kontrola, zbog sprečavanja ilegalnog prometa hrane životinjskog porekla.

U određenim periodima tokom godine, recimo za vreme praznika, ili tokom letnjih meseci, tvrde u Veterinarskoj inspekciji, vanredne kontrole prometa hrane su češće.

Plesan opasna po zdravlje

Stevan Blagojević iz beogradskog Instituta za fizičku hemiju objašnjava da su mikotoksini metaboliti raznih plesni, koji u organizmu ljudi i domaćih životinja izazivaju zdravstvene probleme.

"Mleko i mlečni proizvodi, isto kao i meso, ne smeju sadržavati "aflatoksina" M1 više od 0,5 mikrograma po kilogramu, isto kao ni "aflatoksina" B1", navodi Blagojević.

Upotreba dozvoljenih koncentracija tih materija u Srbiji u namirnicama regulisana je posebnim pravilnikom, koji je menjan poslednji put 2011. godine.

Potrošači izbegavaju rečnu ribu, šaran strada zbog parazita

D kada se pre nekoliko dana pojavila informacija da je rečna riba iz Dunava zaražena nepoznatim parazitom, Beograđani su mnogo oprezniji kada kupuju u ribarnicama. Kako su rekli prodavci, pazari se uglavnom morska riba.

U "Ribomarketu" na Bajlonijevoj pijaci kažu da nema razloga za paniku, jer oni imaju svoje ribnjake.

"Narodu malo treba da se uplaši", kažu prodavci.

"Međutim, nama prodaja nije opala, jer i oni najnepoverljiviji kupe kada im kažemo da naša riba nije iz Dunava. Kod nas su i dalje najprodavaniji som, smuđ i šaran".

Nešto dalje na ovoj tržnici, u drugoj ribarnici pak kažu da su crvići normalna pojava u rečnoj ribi i da se svaki komad pažljivo očisti. Uprkos tome, prodaja je znatno opala i ljudi kupuju samo morsku ribu.

"Pazari su nam mnogo manji, ali znamo da je svakog čuda tri dana dosta i da će uskoro sve opet biti po starom", optimistični su prodavci.

Alasi i vlasnici ribarnica apeluju na Beograđane da ne paniče i da, kao što su i do sada radili, pazare na proverenim mestima, kod prodavaca u koje imaju poverenja.