Nekretnine, cene padaju porez raste

Nadležni kažu i da je kod nas tržišna vrednost nekretnina i dalje veća od procenjene za plaćanje poreza.

U Poreskoj upravi je rečeno Tanjugu da su, prema zakonu, za porez na imovinu isključivo nadležne lokalne poreske administracije.

Ukoliko nema podataka od Zavoda za statistiku za utvrđivanje prosečne tržišne cene kvadratnog metra koriste se podaci Poreske uprave koji se dobijaju u postupku utvrđivanja osnovice poreza na prenos apsolutnih prava u prometu nepokretnosti.

U Poreskoj upravi objašnjavaju da se procenjuje vrednost nekretnine na osnovu niza faktora, kao što su mesto, lokacija, blizina saobraćaja, okolna infrastruktura, da li je nekretnina uknjižena...

Poreska uprava uzima u obzir, takođe, koliko je star objekat, koliko ima spratova, da li ima Internet i kablovsku, kako je kuća opremljena, da li ima bazen i drugo.

Kada neko proda nekretninu i ukoliko postoje drastična odstupanja u ceni, Poreska uprava formira komisiju koja izlazi na teren i preciznije utvrđuje vrednost nekretnine.

Najveća poreska stopa za nepokretnost do 10 miliona dinara je 0,4 odsto procenjene vrednosti, ali se umanjuje amortizacijom.

Na primer, stan na Novom Beogradu korisne površine 51,6 kvadrata u 2008. vredeo je oko 3,6 miliona dinara, a prošle godine 6,1 milion, ali je 2008. evro vredeo oko 80 dinara, dok je u 2012. bio u proseku oko 115 dinara.

Pomoćnik direktora Uprave za javne prihode Beograda Slavica Gvozdić je rekla Tanjugu da se prosečna tržišna cena kvadratnog metra utvrđuje polazeći od prosečnih cena ostvarenih u prometu uz naknadu za odgovarajuću vrstu nepokretnosti - novih objekata, prema podacima o prometu u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez po podacima Zavoda za statistku.

Visinu vrednosti nepokretnosti utvrđuje, kako je rekla, organ lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih javnih prihoda, s tima što se ona, osim za zemljište, istekom svake godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja ili rekonstrukcija umanjuje za amortizaciju po stopi od 0,8 odsto, a najviše do 40 odsto.

Vrednost nepokretnosti utvrđuje se primenom osnovni elementa: korisna površina i prosečna tržišna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine, kao i korektivnih elementa: lokacija nepokretnosti (zona), kvalitet nepokretnosti i drugi elementi koji mogu uticati na tržišnu vrednost nepokretnosti.

Iako su cene nekretnina i u Kragujevcu niže nego ranijih godina, oko 57.000 poreskih obveznika dobiće rešenja o porezu na imovinu čiji će iznos biti uvećan i do 50 odsto, zato što će im, kako objašnjavaju u poreskom odeljenju u tom gradu, "biti uračunat dug zbog zakonskih izmena 2010. kada je zakonodavac predvideo povećanje poreza za 100 pa i više odsto".

Načelnica poreskog odeljenja u Kragujevcu Mirjana Jevđić-Stanarčić rekla je Tanjugu da visina poreza na imovinu ne zavisi od lokalne samouprave, jer od sedam elemenata za utvrđivanje poreza, samo je jedan u nadležnosti opština i gradova, a to je stopa poreza, koja je u Kragujevcu godinama najniža i iznosi 0,2 odsto.

Ona je rekla da zato niko ne može da kaže da će iznosi na rešenjeima biti već zbog lokalnih samouprava.

Navodeći primer, da oko 3.100 dinara treba platiti godišnji porez za stan od 75 kvadrata u ekstra zoni u gradu i to na četiri rate, Stanarčić je ocenila da porez na imovinu u Srbiji nije veliki, u poređenju sa ostalim zemljama u okruženju.

Posle izmena Zakona o porezu na imovinu 2011. godine, Novi Sad je usvojio najnižu stopu povećanja tog poreza u Srbiji od samo 10 procenata, rekao je Tanjugu načelnik Gradske poreske uprave Miroslav Laslovski.

Tim novim zakonskim rešenjima smanjene su olakšice po osnovu amortizacije kao i prema broju članova porodice, a bilo je dozvoljeno povećanje do najviše 60 odsto u odnosu na 2010. godinu, rekao je on.

Porez na imovinu je protekle tri godine praktično ostao na istom nivou, a od ove godine tih olakšica više nema tako da ukoliko u sledećih mesec ili dva republički parlament ne donese neka ograničenja u tom pogledu, visina poreza na imovinu će drastično da skoči, kaže Laslovski.

Pomoćnik načelnika niške Uprave za finansije, izvorne prihode lokalne samouprave i javne nabavke Milena Nedeljković rekla je Tanjugu da osnovica za obračun poraza na imovinu nije menjana od 2009, a da je stopa 2011. smanjena sa 0,4 na 0,3 odsto.

Osnovica koja predstavlja procenu tržišne vrednosti nekretnine nije menjana od 2009, navela je Nedeljkovićeva dodajući da visina te obaveze ne bi trebalo da se bitnije razlikuje od prošlogodišnje poreske obaveze, ali da je to uslovna prognoza koja će zavisti od zvaničnih statističkih pokazatelja i kretanja cena u 2012.

Načelnik lokalne poreske administracije u Čačku Duško Savković je izjavio Tanjugu da su manjkavosti zakona stope po kojoj obaveze plaćaju fizička i pravna lica.

"Pravna lica porez na imovinu plaćaju po osnovu knjigovodstvene vrednosti objekta, gde se svake godine primenjuje određena stopa amortizacije, pa je samim tim i obaveza za izmirenje manja", istakao je Savković i dodao da fizička lica imaju progresivno oporezivanje.

On, takođe, smatra da u odnosu na druge zemlje, porez na imovinu u Srbiji nije veliki.