Zašto (samo) ovde raste cena hrane

Dok u svetu cene hrane padaju, u Srbiji su mimo svake logike gotovo duplo veće. Prema podacima UN-ove organizacije za hranu FAO, namirnice su na svetskom tržištu tokom protekle godine pojeftinile za sedam odsto, dok su kod nas povećane za 15,4 odsto!

Najveći pad cena u svetu je bio kod šećera (17,1 odsto), mlečnih proizvoda (14,5 odsto), ulja i masti (10,7 odsto), a osetno manji kod žitarica (2,4 odsto) i mesa (1,1 odsto). Istovremeno, u Srbiji gotovo svi ti proizvodi značajno su poskupeli između šest i čak 27 odsto. Kod nas je poskupeo čak i šećer - doduše kod slatkog kristala zabeleženo je najmanje povećanje.

Poskupljenjima u Srbiji najviše su, inače, doprineli novi, „teži“ cenovnici akcizne robe, duvana i alkoholnih pića, kao i namirnica čije su cene povećane zbog slabog poljoprivrednog roda, ali i kartelskih struktura. Cene su kod nas rasle mimo svake logike, a najviše kod proizvoda koji se svakodnevno nalaze u korpi potrošača, odnosno najviše i kupuju.

Tako, dok u svetu jestivo ulje i masti pojeftinjuju kod nas ih skuplje plaćamo za trećinu, odnosno za 27,9 odsto. Svežem mesu cene su podignute za prosečnih 17,5 odsto, a ribi za 19 odsto. Potrošači u Srbiji u 2012. godini izdvajali su 12,2 odsto više para za kupovinu mleka, jogurta, sira, dok je u svetu, cena mlečnim proizvodima takođe padala. Poskupela su jaja... Džepovi su nam lani bili prazniji i zbog znatno skupljeg povrća, i to za 28,7 odsto.

Situacija u kojoj je u Srbiji sve skuplje nego u svetu govori da je kurs domaće valute ipak formiran tako da je precenjen, zbog čega se podiže cena uvozne robe, ali i zvog monopola. Stručnjaci smatraju da je i za jedno i za drugo lek više tržišta, sloboda ulaska u Srbiju i jačanje konkurencije.

Ključnu ulogu u poskupljenju većine proizvoda, kako se uvek pravdaju proizvođači, odigralo je povećanje cena sirovina i energenata, ali i to što trgovci nisu hteli da se odreknu visokih marži.

"Ono što je kod nas uslovilo pravi „cunami“ poskupljenja u prošloj godini svakako je dalji pad vrednosti dinara, povećanje PDV-a za dva odsto, i stvaranje monopola u privredi. Stanje u ekonomiji zemlje dodatno je pogoršalo odsustvo svake strategije poljoprivrednog razvoja zamlje, pa je tako pogled u nebo ono što opredeljuje kakav će nam biti rod", ukazuje Saša Đogović, ekonomista.

Cene su kod nas bile brže od projektovane inflacije i rasta evra. Proizvođači su žurili da, za svaki slučaj, u cenu svojih proizvoda ugrade, po pravilu, duplo veću inflaciju. Prometnici su zaračunali i znatno veće marže.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević kaže da poskupljenja „nisu ništa novo u zemlji Srbiji“ u kojoj ne postoji zakon o ponudi i potražnji.

"Gubici u kasi kod nas se, gotovo po pravilu, nadoknađuju povećanjem cena i to mimo svakog kriterijuma. A, to je moguće jer ne postoji veća konkurentnost na tržištu, pa su u pojedinim slučajevima nepristojno visoke zarade prometnika, odnosno njihova marža", kaže Bogosavljević.

TABAKOVIĆ: NE MOŽEMO DA UTIČEMO

Narodna banka Srbije će do kraja godine sigurno održati inflaciju u planiranim okvirima do 5,5 odsto, izjavila je guverner centralne banke Jorgovanka Tabaković.

Najavljeno poskupljenje struje od 12 odsto učestvovaće u inflaciji sa svega 0,8 odsto, navela je Tabakovićeva. Ona je podsetila na to da je u prošloj godini inflacija bila 12,2 odsto, a samo za sedam meseci porasla je 9,5 odsto do kraja 2012. godine, od čega je 6,6 odsto bilo posledica poskupljenja hrane, tako da na taj deo inflacije NBS nije mogla da utiče, navodeći da je rast cena hrane učestvovao sa 38,8 odsto u ukupnom rastu cena na tržištu.