Treba nam konkurentna radna snaga

Jer, kako kaže, jedino tako može da napravi zaokret prema razvoju zasnovanom na ekonomiji znanja, informacionim tehnologijama i inovacijama.

Kako je izjavio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović, trenutno se 761.000 ljudi u Srbiji nalazi na evidenciji te službe, od čega je gotovo trećina nezaposlenih bez ikakvog obrazovanja, dok 80.000 ljudi nema ni osnovno obrazovanje.

Upravo je neznanje, odnosno nedostatak kvalifikacija jedan od glavnih razloga što smo i dalje među neslavnim rekorderima u Evropi po broju nezaposlenih. Tako da, iako je nezaposlenost u Srbiji prema zvaničnoj statisci pala za oko tri procenta, Srbija je još među zemljama s najvećim brojem stanovnika koji su bez posla.

Jovanović je naveo da se čak 240.000 ljudi naziva nestručnom radnom snagom, jer su suštinski apsolutno nekonkurentni na tržištu rada.

Vidosava Džagić kaže da je tržište rada u Srbiji karakteristično po tome što su ponuda i potražnja radne snage u neskladu, veliko je učešće dugoročno nezaposlenih i veliki je priliv viška zaposlenih iz preduzeća koja se restrukturiraju, privatizuju ili odlaze u stečaj, a s druge strane je nepovoljna starosna i kvalifikaciona struktura nezaposlenih.

Takođe, previše je onih koji rade u sivoj zoni, mnogo mladih među nezaposlenima, kazala je Džagić i dodala da je u Srbiji sistem obrazovanja zastareo, zbog čega su potpuno neusaglašeni obrazovni profila sa strukturom privrede i njenim potrebama.

Džagić je naglasila da je nezaposlenost glavni društveno-ekonomski izazov za Srbiju ali i za mnogo razvijenije zemlje, kao i da se postavlja pitanje šta treba uraditi da bi se promenila privredna struktura i ubrzao privredi rast, što bi moglo da doprinese većem broju radnih mesta.
Prema njenim rečima, Srbiji je neophodna ne jeftina, već konkurentna radna snaga koja može da se nosi sa izazovima savremenog doba i da napravi zaokret prema održivom razvoju zasnovanom na ekonomiji znanja, informacionim tehnologijama i inovacijama. "To nas, sa jedne strane, usmerava ka fleksibilnijem obrazovanju i doživotnom učenju za zapošljavanje kroz sticanje upotrebljivih, praktičnih znanja i veština, kako bi se što brže prilagodili promenama na tržištu rada; a sa druge strane na reformu radnog i poreskog zakonodavstva i tržišta rada", dodala je Džagić.

"Istraživanja su pokazala da je jedan dolar uložen u obrazovanje i kvalitet isto kao i tri dolara uloženih u investicije, a ako drugi motivatori izostaju, treba proveriti pozitivna iskustva uspešnih", poručila je potpredsednica PKS.

Prema anketi o radnoj snazi koju Republički zavod za statistiku (RŽS)sprovodi dva puta godišnje, stopa nezaposlenosti u Srbiji u oktobru 2012. godine manja je za 3,1 odsto u odnosu na april 2012. godine, dok stopa zaposlenosti beleži rast od 2,4 odsto.

Prema podacima evropske agencije za statistiku Evrostat, stopa nezaposlenosti u 17-članoj evrozoni porasla u novembru je bila 11,8 odsto ili 19 miliona - što je za dva miliona više u odnosu na isti mesec 2011. godine, navedeno je u saopštenju Evrostata, a prenosi agencija AP.

Broj nezaposlenih u Evropskoj uniji je, po prvi put od izbijanja finansijske krize, premašio 26 miliona, a Španija je zabeležila najveću stopu nezaposlenosti od svih evropskih zemalja, od 26,6 odsto, što je čak gore i od Grčke.

Prema podacima Evrostata, novembarska stopa nezaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama je bila 7,8 odsto, a u Japanu 4,1 odsto.