Spojiti IMR i IMT

Sa ovom idejom složili su se i direktori IMR-a i IMT-a naglašavajući da ima potencijala za razvoj i izvoz.

U novu fabriku trebalo bi da, osim radnika, bude prebačena oprema koja je još upotrebljiva, ali bi takodje bila nabavljena savremena oprema, što bi omogućilo da nova fabrika proizvodi modele traktora koji bi imali plasman u Srbiji i regionu, ali i u svetu, naveo je ministar.

"To nećemo raditi u ovim starim fabrikama koje su pune dugova, nego ćemo napraviti jednu potpuno novu fabriku, i prebaciti radnike iz starih fabrika, a ove lokacije iskoristićemo, recimo, za gradnju stanova, jer se one nalaze u centru Novog Beograda i u centru Rakovice", rekao je Dinkić ranije u intervjuu Tanjugu.

Slično razmišlja i direktor Industrije motora Rakovica (IMR) Zoran Radosavljević, jer, kako kaže, Srbija kao država koja računa na poljoprivredu kao jednu od glavnih grana privrede, mora imati svog proizvodjača traktora.

I on smatra da je dobro rešenje spajanje IMR sa Industrijom mašina i traktora (IMT), i podseća da je ideja o tome naastala pre nekoliko godina iz potrebe da se znanje o proizvodnji traktora koje se nalazi u te dve mora sačuvati.

Radosavljević je podvukao da IMR, koji je u restrukturiranju od 2005. podiže prihode i iz godine u godinu, povećava realizaciju za 20 do 30 odsto, jer realno na tržištu postoji potreba za traktorima.

"Sada se od Engleske pa sve do Indije ne proizvodi motor ovog tipa za ovakve traktore, nigde sem u Beogradu. Mislim da Srbija ne sme da ispusti tu šansu", smatra Radosavljević.

Radosavljević je rekao da posle spajanja IMR i IMT, jednu od lokacija na kojima se te dve fabrike nalaze treba prodati kao gradjevinsko zemljište, a novac dobijen prodajom uložiti u novu fabriku i tehnološki je unaprediti jer je nemoguće praviti traktore na mašinama iz 80-ih.

IMR ima 120.000 metara kvadratnih "pod krovom" i na tom prostoru uz dobru organizaciju i sa novim tehnologijama, mogu da se objedine dve fabrike koje bi bez problema proizvodile nekoliko modela traktora.

Radosavljević je naveo da je IMR obavio posao u pogledu restrukturiranja i sada nastoji da oživi proizvodnju, ali da su za to neophodna ulaganja za održavanje objekata i kupovinu novih mašina.

U medjuvremenu, kako tvrdi direktor, isplate radnicima IMR i dobavljačima su redovne, fabrika beleži rast prihoda i potrebni su joj čak novi radnici uz 850, koliko sada ima.

"Bilo bi ih i više, potreba postoji, ali smo oprezni u zapošljavanju novih ljudi jer ne znamo kako će sve da se završi", dodao je Radosavljević. Kako je naveo, IMR dobar deo proizvodnje izbozi, posebno u Afriku, pa će tako ove godine u Etiopiju biti izvezeno 750 traktora, a najavio je i saradnju sa Pakistanom.

Radosavljević je napomenuo da IMR na tržištu najveći problem ima sa beloruskim proizvodjačem traktora, koji, kako kaže, nastupa sa 30 do 40 posto izvoznih subvencija i u startu je konkurentniji.

"Kada bi država odvajala pet do deset odsto izvoznih subvencija, drugačija bi priča bila", zaključio je direktor IMR.

Fabrika IMT već devet godina je u postupku restrukturiranja, a kako kaže generalni direktor te fabrike Slobodan Petrović, mogla bi da proda daleko više traktora popd uslovom da više proizvodi.

"Već gotovo 20 godina prodajemo robu tako što uzimamo avanse od kupaca, koji čekaju nekad mesec dana, nekad dva ili tri meseca, da proizvedemo i isporučimo traktore", naveo je Petrović.

IMT na isti način posluje i sa inostranstvom, dodao je, jer ima dobru reputaciju, jer nikada niko od kupaca nije bio prevaren ili ostao bez robe koju je platio.
"Medutim, tako je u današnjem svetu nemoguće poslovati", upozorio je Petrović, ukazavši da IMT opstaje zahvaljujući pomoći države i imenu koje ima, ali da to "polako ide ka kraju".

On je naglasio da su IMT i IMR prošle jeseni potpisali ugovor o prodaji licenci za pet traktora i pet motora u Pakistanu, gde se planira proizvodnja više od 20.000 traktora godišnje.

Sekretar Udruženja za metalsku i elektro industriju Privredne komore Srbije (PKS) Ljubiša Obradović smatra da IMR, koji ima potpisan ugovor sa partnerima u Etiopiji, vredan 170 miliona evra i uz transfer tehnologije, u narednih pet godina treba da izveze 15.000 traktora.

"Reč je o finalnom proizvodu u kome učestvuje 200 domaćih kooperanata iz sektora metalske industrije i svi bi oni opstali ukoliko opstane IMR", naveo je Obradović i dodao da je to značajan posao i zbog toga što u tom traktoru 95 odsto komponenti čine domaći proizvodi.

On je, medjutim, kazao da će IMR ove godine napraviti tek 700 traktora, iako je ugovor potpisan na 3.000 komada.

On kao rešenje vidi uvodjenje druge i treće smene i rad vikendom, i dodaje da država treba da omogući otvaranje još dve linije za proizvodnju traktora, te da u proizvodnju uključi sve domaće kooperante.