Srbiji ne treba GMO

Takođe je ocenjeno da bi proizvodnja zdrave, organska hrane klasičnim agro metodama mogla da se poveća za oko 40 odsto i da se izvozi.

GMO nije budućnost Srbije, već proizvodnja organske hrane čija cena raste, rekla je predsednik odbora za zaštitu životne sredine u Skupštini Srbije Milica Vojić-Marković i istakla da o tome ne treba ni da razmišljamo.

Srbija je 2009. godine donela zakon o GMO koji je restriktivan i brani i proizvodnju i promet GMO u komercijalne svrhe u našoj zemlji, rekla je Vojić-Marković i istakla da taj zakon ne bi trebalo menjati, ni dozvoliti da se GMO nadje na srpskom tržištu, pre svega, jer su zdrava hrana i voda strateško pitanje za Srbiju.

Ona je podsetila da je GMO štetna po zdravlje ljudi, i da već u trećoj i četvrtoj generaciji izaziva tumore, povećava smrtnost i sterilnost kod ljudi.

Kompanije koje proizvode GMO su monopolisti i imaju političku podršku i ta hrana je, kako je istakla, u mnoge zemlje neretko ubačena uz pomoć korupcije i podmićivanja predstavnika vlada tih zemalja.

Ilustracija (www.sxc.hu)

Ako bi dozvolila proizvodnju GMO, Srbija bi samo za semena morala da plaća 70 do 100 miliona evra godišnje, a GMO hranu ne bismo mogli da prodamo ni na domaćem tržištu, a ne da je izvezemo, rekla je ona i dodala da bi domaći poljoprivredni instituti bili zatvoreni i prodati i uništene licence naših poljoprivrednih proizvoda i hibrida. Kompanije koje se bave proizvodnjom GMO u svetu, kako je istakla, čak često izdvajaju ogromne sume novca da na deklaracijama proizvoda ne piše da je ta hrana proizvedena na genetski modifikovan način.

Predstavnik Instituta za kukuruz Zemun Polje Života Jovanović naglasio je da Srbija ima odlične uslove za proizvodnju zdrave, organske hrane i da bi se klasičnim agrotehničkim metodama ta proizvodnja mogla povećati za oko 40 odsto, a značajne količine izvoziti.

"U ekonomskom interesu Srbije je da ostane zemlja bez GMO, već da se proizvodnja zasniva na zdravoj organskoj poljoprivredi", rekao je Jovanović i istakao da nema opravdanja uvodjenju GMO u našu zemlju i da ni u mnogim zemljama EU nije dozvoljena ni proizvodnja, ni uvoz te hrane.

Pomoćnik ministra trgovine Bojana Todorović istakla je da su pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) takva da zemlje koje hoće da budu njene članice ne smeju da imaju zabranu uvoza bilo kog proizvoda, pa ni onog koji ima GMO.

To važi za sve zemlje članice koje to poštuju, i nije reč o bilateralnom odnosu sa bilo kojom zemljom, kazala je ona i dodala da je na Vladi Srbije da odluči da li će prihvatiti te uslove za priključenje STO, uz napomenu da će svi proizvodi morati da budu označceni da su GMO.

Pravni savetnik "Zelenih Srbije" Igor Pantelić naglasio je da će ta partija institirati na apsolutnom moratorijumu za GMO, jer ako bi Srbija dozvolila uvoz GMO, zbog nepošlovanja propisa i neregularnosti u praksi ne može da se garantuje da se ti proizvodi ne bi neregularno plasirali na tržište.

Profesor sa Instituta za biološka istraživanja Aleksej Tarasjev rekao je da je Srbiji potreban izbalansiran pristup kada je reč o GMO kojim bi se sagledali i koristi i rizici od te hrane.

On je rekao da je neophodna promena zakona o GMO u Srbiji koji je restriktivan, jer su mogući problemi u priključenju STO.