Tajkunima milijarde, narodu beda

Istovremeno su milioni ljudi u tom periodu bukvalno osiromašili do najveće bede.

Niko se još u Srbiji nije potrudio da napravi registar najvećih domaćih tajkuna i koliko njihovo bogastvo učestvuje u bruto domaćem proizvodu zemlje, ali je nesumnjivo da su neki od tih imućnih ljudi za vrlo kratko vreme postali pravi dolarski multimilioneri, pa čak i milijarderi.

Tako se, naprimer, danas privedeni biznismen Miroslav Mišković, koji je osumnjičen za malverzacije u privatizaciji putarskih preduzeća, još pre četiri godine u anketi poljskog časopisa "Vprost" našao na 42. mestu stotinu najbogatijih ljudi u regionu srednje i istočne Evrope, i to sa imovinom vrednom više od dve milijarde dolara.

Mišković je i pre toga u domaćoj javnosti slovio kao najbogatiji Srbin, a kao vrlo uspešni biznismeni, sa imovinom vrednom više stotina miliona dolara, pominjani su i Filip Cepter, Bogoljub Karić, Miodrag Kostić, Stanko Subotić, Miroslav Bogićević i još nekoliko drugih biznismena.

U krugovima analitičara se smatra da su svi vodeći srpski tajkni uspeli da se domognu enormnog bogastva ne samo uz pomoć svog talenta za vođenje biznisa, već i zahvaljujući jakoj sprezi sa političarima na vlasti.

Mišković i Karić su prema često citiranim i "dobro proverenim" informacijama prve milione zaradili zahvaljujući vezama sa Slobodanom Miloševićem i garniturom koja je tada bila na vlasti, dok je Kostić dovođen u tesnu vezu sa vođama nekadasnjeg DOS-a i političarima koji su preuzeli vlast posle 5. oktobra 2000-te.

Neki od pomenutih srpskih tajkuna su se tokom protekle decenije našli i na Interpolovim poternicama (Bogoljub Karić i Stanko Subotić) nakon optužbi srpskog tužilaštva za poslovne mahinacije, uključujući poreske pronevere, ilegalnu trgovinu cigaretama i drugom robom.

Problem naglog bogaćenja tajkuna zabeležen je u svim zemljama regiona, a najveća afera tog tipa do sada izbila je u Hrvatskoj, gde je zbog poslovnih malverzacija bivši premijer Ivo Sanader osuđen na desetogodišnju robiju. Sanader bi, zbog novih sudskih postupaka koji se u Zagrebu vode protiv njega, mogao da dobije i dodatne godine zatvora. U susednoj Sloveniji pod istragom je bio i aktuelni premijer Janez Janša, takođe usled za sada nedokazanih optužbi za korupciju.
Hrvatski biznismen Ivica Todorić, vlasnike Agrokora, čije bogatstvo, prema proceni analitičara, vredi više od milijardu dolara, deo kapitala uložio je do sada i u biznis koji uspešno razvija u Srbiji.

Opoziciono nastrojena štampa u Podgorici tvrdi da je Milo đukanović već više od dve decenije ne samo neprikosnoveni politički lider te zemlje, već i tajkun sa ogromnim bogatstvom.

Ni u preostale dve bivše jugoslovenske republike - Makedoniji i BiH - tranzicija do sada nije protekla bez naglog bogaćenja lokalnih tajkuna, a od ostalih zemalja iz nekadašnjeg "socijalističkog lagera" najzanimljiviji, a verovatno i najpoučniji, je primer Rusije.

Prema podacima časopisa Forbs, u Rusiji je stotinu najbogatijih tajkuna, koje tamošnja javnost naziva i oligarsima, raspolagalo u protekloj godini imovinom vrednom 400 milijardi dolara, što je otprilike četvrtina vrednosti bruto domaćeg proizvod te zemlje.

Opoziciono nastrojeni političari sa ruske levice zameraju aktuelnoj vlasti u Kremlju i predsedniku Vladimiru Putinu da je u današnjoj Rusiji stvoren idealan sistem za nesmetano bogaćenje povlašćene kaste oligarha, dok desetine miliona ljudi živi u bedi. Ruski olihgasi su se, uglavnom, obogatili trgujući naftom i drugim strateškim proizvodima, a svoj lako zarađeni novac drže pretežno u zapadnim bankama i of šor zonama i nemilice troše na provod, kupovinu luksuznih jahti, sticanje vlasništva u fudbalskim i drugim sportskim klubovima i uopšte vode život na "visokoj nozi", dok o ulaganjima u sopstvenu zemlju uopšte i ne razmišljaju.

Takav oštar komentar ponašanja ruskih bogataša, koji je objavljen na strancama poznatog moskovskog nedeljnika Zavtra, odslikava raspoloženje velikog broja građana koji su tokom proteklih dvadesetak godina bukvalno osiromašili i sada sve glasnije zahtevaju socijalnu pravdu i oduzimanje, kako kažu, nezasluženo stečenog bogastva od domaćih oligarha.

Nije, međutim, veliko bogatstvo ogromne manjine stanovništva problem samo savremene Rusije. I u ekonomski najrazavijenoj zemlji sveta, za kakvu već decenijama slove SAD, socijalne razlike su u proteklih tridesetak godina drastično uvećane.

Poznati američki ekonomista Džozef Štiglic tvrdi, u svojoj novoj knjizi - Cena nejednakosti - da zbog ogromnog raslojavanja u društvu, tokom protekle tri decenije, SAD sve više postaju nestabilno društvo kome prete masovni socijalni potresi.
Štiglic upozorava da svega jedan odsto Amerikanaca kontroliše 40 odsto nacionalnog bogatstva, uz napomenu da se nejednakost u SAD približava nivou koji se više ne sme tolerisati.

Istraživanje eksperata UN pokazuje da je prosek bogatstva američke porodice srednje klase pao, samo u kriznom periodu od od 2007. do 2010. godine za oko 40 odsto.

Tokom minule tri decenije zarade 99 odsto Amerikanaca su, inače, uvećane za svega 15 odsto, dok je jedan procenat najimućnijih uspeo u istom razdoblju uveća vlastite zarade za 200 odsto, navodi Štiglic koji je dobitnik i Nobelove nagrade za ekonomiju.