Gubitak tržišta lizinga 96 miliona

U izveštaju objavljenom na sajtu centralne banke, navodi se da je u tom periodu 12 davalaca lizinga ostvarilo profit pre oporezivanja u ukupnom iznosu od 709,1 milion dinara, dok su četiri lizing kompanije zabeležile gubitke od 805 miliona dinara.

Neto gubitak iznosio je 193 miliona dinara.

Tokom prvih devet meseci prošle godini lizing kompanije u Srbiji poslovale su sa dobitkom od 315,5 miliona dinara.

Ukupni prihodi i dobici u prvih devet meseci 2012. godine, dodaje se, bili su 4,9 milijardi dinara, a ukupni rashodi i gubici kompanija za finansijski lizing u Srbiji bili su pet milijardi dinara.

Ukupna bilansna aktiva svih davalaca lizinga je 30. septembra ove godine bila je 75,6 milijardi dinara, što je za 5,8 odsto manje nego 31. decembra 2011. godine, kada je iznosila 80,2 milijarde dinara.

Prema bilansnoj aktivi, najveće učešće na tržištu finansijskog lizinga u Srbiji ima Hipo Alpe Adrija lizing sa 22 odsto. Na drugom mestu je Inteza lizing sa tržišnim učešćem od 9,3 odsto, na trećem Unikredit lizing sa 8,2 odsto, četvrti je NLB lizing sa osam odsto, a peti je Rajfajzen lizing sa 7,5 procenata.

Portfolio za tržište finansijskog lizinga je na kraju septembra 2012. godine godine iznosio 61,7 milijardi dinara, što je oko 1,6 milijardi dinara manje, odnosno oko 2,5 odsto manje nego na kraju 2011. godine.

Dospela nenaplaćena potraživanja lizing kuća na kraju septembra su iznosila 11 milijardi dinara, što je 15,9 odsto bruto potraživanja i za 1,2 procentnih poena više nego u 2011. godini.

Lizing kućama su tokom prvih devet meseci 2012. vraćeni predmeti lizinga u vrednosti od 2,5 milijardi dinara.

Zajedno s prenetim stanjem iz prošlih godina, vrednost vraćenih predmeta iznosila je 4,1 milijardu dinara i predstavlja 6,7 odsto portfolija lizing kuća, odnosno 52,5 odsto ukupnog kapitala.

Od ukupne vrednosti vraćenih predmeta lizinga, 19,9 odsto je ponovo izdato u lizing, 30,6 odsto je prodato, dok je skoro 45 odsto ostalo neangažovano.

Najveći deo plasmana po osnovu finansijskog lizinga odobren je kompanijama koje ne pripadaju finansijskom sektoru - 86,1 odsto, zatim
gradjanima 4,3 odsto, preduzetnicima 4,1 odsto, javnim preduzećima 2,3 odsto, a poljoprivrednicima 1,8 odsto.

Struktura plasmana prema predmetu lizinga nije se značajno menjala tako da je na kraju septembra 2012. učešće finansiranja teretnih vozila, minibuseva i autobusa iznosilo 36,5 odsto i putničkih automobila 25,2 odsto.

U odnosu na 2011. godinu, učešće finansiranja proizvodnih mašina je povećano sa 12,6 na 13,2 odsto, kao i finansirane poljoprivredne opreme sa 6,4 na 7,5 odsto, dok je smanjeno učešće finansiranja ostalih predmeta lizinga sa 7,9 na 7,5 odsto, gradjevinskih mašina sa 6,8 na 6,5 odsto i opreme za pružanje usluga sa 2,7 na 2,5 odsto.

Na srpskom tržištu je na kraju septembra 2012. poslovalo 16 lizing kuća, pošto je OTP lizing u postupku dobrovoljne likvidacije. Broj zaposlenih u sektoru tokom prvih devet meseci ove godine smanjen je za 46, na 436, navodi se na sajtu NBS.