Više koridora nego puteva

Vlada Srbije najavljuje niz novih projekata, iako nisu završeni ni najvažniji koridori 10 i 11, za koje u ovom trenutku jedino i postoji ekonomska opravdanost.

Koridor 10 gradi se još od pedesetih godina prošlog veka, a ako putari prionu na posao, možda konačno bude i završen za tri do četiri godine.

Na većini deonica najvažnijeg putnog pravca radovi su u toku, ali na najtežoj, kroz Grdeličku klisuru, radnika i mašina nema. Zapravo, ni eksproprijacija nije završena, nego se potrebnih 500 miliona dinara planira tek za narednu godinu. Prema oceni stručnjaka, izgradnja samo ovih 26 kilometara može da traje i četiri godine pod uslovom da se ozbiljno radi.

Srbija je za kompletiranje Koridora 10 obezbedila kredite u iznosu od oko 1,2 milijarde evra, ali svoj udeo u projektu još, dakle, nije „zatvorila“, a to je eksproprijacija na dve deonice od Grdelice do Caričine doline u dužini od 12 kilometara i od Caričine doline do Vladičinog Hana u dužini od 14 kilometara.

Kada je reč o južnom delu Koridora 10, radovi su u toku od Grabovnice do Grdelice, zatim od Vladičinog Hana do Srpske kuće (izvodi se asfaltiranje), dok na delu od Grdelice do Vladičinog Hana izgradnja tek treba da počne. Sporna je deonica koja se finansira iz „Helenik plana“ od Srpske kuće do Levosoja, gde nikakvih pomaka nema. A od Levosoja do makedonske granice deonica se tretira kao kompletirana, iako nije jer nedostaje jedna zaustavna traka. Na istoku Koridora 10 u toku je gradnja od Proseka do Čiflika i od Pirota do Dimitrovgrada. Na deonicama od Čiflika do Staničenja i od Staničenja do Pirota početak radova planira se do kraja godine. Inače, umesto da Srbija naplati penale, ona i dalje toleriše kašnjenje, pa su za neke deonice rokovi znatno produženi.

Od obećanja da će u roku od tri godine bita završena obilaznica oko Beograda u punom profilu auto-puta nema ništa, jer je već prošlo više od godinu i po dana. A, samo u ovoj godini putari su nam ostali dužni sedam kilometara poluatoputa od Straževice do Bubanj potoka. Zaboravljen je i „ipsilon“ krak na severu Koridora 10, za koji se možda tek rebalansom budžeta u narednoj godini obezbede sredstva.

Uz Koridor 10, u ovom trenutku apsolutnu ekonomsku opravdanost ima auto-put Beograd - južni Jadran. Eksproprijacija je završena samo za deonice Obrenovac - Ub na teritoriji opštine Ub, zatim Ub - Lajkovac i Lajkovac - Ljig, dok je za Ljig - Preljina eksproprijacija u toku. Domaći putari nikako da završe izgradnju auto-puta od Uba do Lajkovca, u dužini od 12,5 kilometara, koji se gradi gotovo dve i po godine, a rok je bio 17 meseci.

Konačno je započeta i realizacija azerbejdžanskog kredita na delu od Ljiga do Preljine, a iz kineskog kredita na proleće počinje gradnja auto-puta na delu od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga. Za tri godine auto-put bi trebalo da bude završen od Beograda do Preljine, a s obzirom na to da će glavni izvođači biti kineske firme, možda rokovi i budu ispoštovani, ako ih u međuvremenu „ne pokvarimo“.

Za deo od Preljine do Boljara (granica sa Crnom Gorom) ima zainteresovanih koncesionara, ali termin za početak radova ne može ni da se nasluti. Ali, zato postoje obećanja o početku novih projekata. Država planira izgradnju auto-puta Novi Sad - Ruma - Šabac - Loznica u dužini od oko 110 kilometara i „moravskog koridora“ od Pojata do Preljine iste kilometraže.

Za ova dva putna pravca obezbediće se kineski kredit u iznosu od 550 miliona evra. Na listi „virtuelnih“ auto-puteva je i deo od Požege preko Užica do Republike Srpske, kao i pun profil od Pančeva do Vršca.

Centralna Srbija će punim profilom auto-puta da se poveže čak i sa Prištinom. Izgradnju auto-puta od Niša do Prištine, u dužini od oko 115 kilometara, navodno će finansirati Evropska unija.

To je samo jedna deonica auto-puta Negotin - Čakor, koja je dužinom od oko 340 kilometara ucrtana u Prostorni plan Srbije. Procenjena vrednost samo ovog novog koridora kojim bi se Srbija povezala sa rumunsko-bugarskim Koridorom 4 je oko tri milijarde evra.