Za oglašavanje potrošeno 172 mil. €

Na skupu u Beogradu, posvećenom petnaestogodišnjici rada nezavisnih medija, izvršni direktor agencije Nilsen odians mežerment (Nielsen Audience measurement) Darko Broćić je rekao da se na tržištu oglašavanja ne očekuju "dramatične promene" iako "kriza traje, a para je sve manje".

Prema njegovim rečima, na stabilnost prihoda od reklama u ovoj godini uticale su izborna kampanja i nekoliko velikih sportskih dogadjaja.

Direktor Nilsena je podsetio da je 2008. godina sa 206 miliona evra bila rekordna po nivou prihoda koje su mediji ostvarili od prodaje oglasnog prostora, da bi od 2009. do 2011. godine usledila stagnacija. Najveći oglašivači prošle godine bili su Prokter i Gembl (Procter&Gamble), Telekom Srbija, Beohemija, Henkel, Vip mobajl, Loreal, Nivea, Telenor, Koka kola i Apatinska pivara, dodao je Broćić.

Učesnici skupa koji su organizovale Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) i nevladina organizacija Ajreks (IREX) izrazili su očekivanje da će mediji sledeće godine živeti gore i da će "biti dobro ako ostane isto kao u 2012".

Predstavnici marketinških agencija Dajrekt medija i Univerzal medija koje drže više od 50 odsto tržista oglašavanja u Srbiji, naveli su da 85 odsto klijenata čine strane kompanije koje samostalno odlučuju o odabiru medija u kojem će se oglasiti.

Direktorka Univerzal medija Tijana Popović ocenila je da se u Srbiji osporava postojanje agencija koje prodaju oglasni prostor i negirala da samo dve agencije drže domaće tržište oglašavanja.

"Svaki oglašivač ima pravo da se direktno oglašava u medijima i monopol agencija u Srbiji ne postoji", kazala je ona ističući da ta agencija nikada nije radila sa državom. Direktor Dajrekt medija Jovan Stojanović kazao je da agencije ni na koji način ne utiču na medije jer "klijente ne zanima da li agencija želi da uloži u neki medij iz finansijskih ili nekih drugih interesa".

"Najveći oglašivači nisu državne firme, već privatne kompanije, a najveći državni oglašivač je Telekom Srbija koji direktno pregovara sa medijima", naveo je direktor agencije Komunis Ivan Stanković.

Na pitanje da li marketinške agencije pomažu opstanak više od 400 elektronskih medija u Srbiji, Stojanović je ocenio da se zatvaranjem viška medija neće povećati raspoloživi prihodi ostalih učesnika na tržištu.

Prema rečima glavnog i odgovornog direktora nedeljnika NIN Nebojše Spajića, agencije vrše pritisak na medije, ali "problem je u medijima koji to dozvoljavaju".

On je dodao da se, pored ostalog, i preko marketinških agencija ostvaruju državni i tajkunski interesi u domaćim medijima. Na skupu je istaknuto da je internet jedini medij čiji je budžet u krizi rastao, ali su njegovi potencijali ispod trendova u svetu gde skoro petina budžeta za reklamiranje odlazi na internet.

Razlog malog udela interneta u Srbiji u ukupnom budžetu za oglašavanje je slab sadržaj domaćih sajtova, ocenio je direktor agencije za istraživanje interneta Gemius Milan Kovačević. Kako je rekao, zbog velikog preklapanja sadržaja prosečni korisnik interneta u Srbiji mešečno u proseku otvori oko 200 strana dok hrvatski korisnik otvori oko 500 strana.

Prema oceni Stojanovića, oglašavanje na internetu ne raste značajnije zbog nedovoljne penetracije interneta u Srbiji i krize "zbog koje ljudi sede kod kuće i gledaju televiziju".

Skup o 15 godina razvoja nezavisnih medija u Srbiji završava se kasnije danas debatom o medijskoj pismenosti.