"Voda voda ne ide u Bahrein"

Vojin Đorđević, direktor "Gorkog lista licenciranje d. o. o.“, kaže za Kurir da ne može da veruje da je tako ozbiljna kompanija kao što je „Laruci“ iz Bahreina ušla u nedozvoljen posao, odnosno kupovinu „Voda vode“.

Đorđević kaže da se spor između njega i Vlade Divca vodi godinama:

"To piše i u Agenciji za privredne registre. Fabrika se ne može prodavati dok se ne završi spor. Neverovatno je da se tako nešto može desiti, mada s obzirom na to šta je radio Zvonko Nikezić, ništa me ne bi iznenadilo".

U delegaciji Bahreina, koja je pre nekoliko dana boravila u Novom Pazaru, bilo je, kako je preneo Danas, i članova koji su se predstavili kao vlasnici „Laruci vode“, odnosno „Voda vode“. Naime, Danas piše da su u delegaciji bili članovi koji su se zvanično predstavili kao vlasnici te firme.

Na sajtu Agencije za privredne registre, međutim, i dalje se kao jedini vlasnik navodi Vlade Divac, a upisana je i beleška o postojanju spora o vlasništvu sa osnivačem firme Vojinom Đorđevićem.

Beleška utvrđuje da se do okončanja sudskog postupka firma ne može prodavati, niti opterećivati hipotekama ili zalogom.

U prilog sumnje da je takve transakcije ipak bilo, ide i činjenica da je u februaru ove godine, sa mesta direktora bez ograničenja otišao Zvonimir Nikezić, vlasnik konsultantske kuće Ces Mekon, a na tu funkciju je postavljen izvesni Miroslav Lazić, ali uz značajne ograde u raspolaganju i odlučivanju.

Istovremeno, fabrika menja ime u Laroucci voda, ali je Lazić nedavno tvrdio da nije reč o prodaji, već o partneru čije je ime dodato radi lakšeg plasmana na arapsko tržište.

Tada je ostalo nejasno je da li je jedna od prvih robnih marki Voda voda prodata, jer se to ne vidi u Registru, i ako jeste, kako je to učinjeno.

Taj poslovni potez, međutim, može biti doveden u pitanje jer osim spornog vlasništva, koje se u sudskom sporu utvrđuje već duže od pet godina, još 2009. fabrici je zbog neplaćanja nadoknade, oduzeta licenca za korišćenje naziva i dizajna boce, jer je pravo na taj brend ostalo u posedu prvog vlasnika Đorđevića, odnosno njegove firme Grenki list, registrovane u Sloveniji.

To je bio razlog da se distribucija Voda vode obustavi za sva inostrana tržišta, gde se prava intelektualne svojine i te kako poštuju. Skromni kontingenti plasirani su samo domaćim i crnogorskim kupcima, a koliko je globalna regulativa rigorozna po tom pitanju, svedoči podatak da su nedavno hrvatski carinici zaplenili isporuku od više tona Voda vode upućenu upravo za Bahrein kao reklamni paket. Na našem tržištu međunarodna pravila ipak ne znače mnogo. Niti je tržišna inspekcija sprečavala proizvodnju tuđeg brenda, niti je Privredni sud u Beogradu, pred kojim je za preduzeće Voda voda bio pokrenut predstečajni postupak, to imao u vidu kada je usvojio plan reorganizacije u kome je osnovna pretpostavka - proizvodnja za koju ne postoji licenca.

U Tržišnoj inspekciji, na pitanje kako je moguće da se u našim prodavnicama nalazi proizvod koji nema dozvolu vlasnika za korišćenje brenda, najpre su detaljno citirali Zakon o intelektualnoj svojini, a potom su se pozvali na spor između Divca i Đorđevića.

"U ovom momentu postupak pred Sektorom tržišne inspekcije je obustavljen do okončanja sudskog postupka s obzirom da je isti prethodno pitanje", navodi se u odgovoru inspekcije i upućuje da informaciju potražimo od učesnika u postupku.

U pravnom timu Đorđevića podsećaju da pravo na brend koji pripada Grenkom listu nikada nije bilo predmet spora, već deo ugovora o licenci za korišćenje brenda ili žiga.

To, međutim, nije pitanje u koje bi trebalo da ulazi tržišna inspekcija, jer je zakonom precizirano da se pred njom legitimiše vlasnik brenda upisan u registre. "To jako dobro razumeju inspektori koji rade na terenu, jer su stručni i obrazovani za tu problematiku. Problem je u višim instancama, gde je struka ustupila mesto političkom profilu rukovodilaca", kažu advokati Đorđevića.

U tom svetlu, a naročito posle izgubljenih pozicija koje su posledica majskih izbora, moguće je tumačiti i uvođenje u igru globalne multinacionalne kompanije Laroucci group iz Bahreina.

Pitanje je samo da li će novi igrač u trci za vlasništvom nad fabrikom, izvorima u Gornjoj Toplici i brendom, uspeti da preskače prepreke iz donetih i nedonetih sudskih odluka i zabeležbi iz registara, kako je to uspevao Nikezić dok je upravljao firmom koja se vodila na Divca.