Nemci i Kinezi nam grade elektranu

Kako piše Politika do konflikta bi moglo da dođe jer je protokol o istom objektu potpisan i sa Kinezima.

Da memorandumi, protokoli, sporazumi... (na koje su potpise stavili gotovo svi dosadašnji ministri energetike, rudarstva, direktori Elektroprivrede Srbije, premijeri), mogu da grade elektrane, Srbija bi danas bila energetska velesila. Umesto toga u Srbiji je poslednji energetski blok sagrađen pre 25 godina, a od tada je potpisano na desetine dokumenata kojima su najavljivani važni državni projekti, za koje se kasnije ispostavilo da i nisu bili obavezujući.

Poslednji u nizu je memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti energetike o izgradnji Termoelektrane „Nikola Tesla” B3 u Obrenovcu, potpisan pre desetak dana u Berlinu. Paraf na memorandum stavili su predstavnici EPS-a i nemačkog energetskog koncerna RWE u prisustvu potpredsednika dve vlade, Aleksandra Vučića i Filipa Reslera.

S tom razlikom što, kako je naglašeno, iza ovog memoranduma ne stoji samo Elektroprivreda Srbije, nego vlada.

Iako je ovo, kako je posle potpisivanja potvrđeno, tek prvi, ali veoma značajan, korak u izgradnji TENT-a B3, jer je vlada odlučila da tu elektranu gradi nemački RWE, ostaje nejasno, a šta je s protokolom koji je EPS s konzorcijumom kineskih kompanija potpisao 20. oktobra prošle godine.

Protokolom je predviđena realizacija razvojnih projekata u elektroenergetici, pre svega izgradnji trećeg bloka TE „Nikola Tesla” B i otvaranje kopa „Radljevo” s kog će se novi blok snabdevati ugljem, a procenjuje se da je investicija vredna više od dve milijarde evra.

Da stvar bude još interesantnija samo mesec dana pre potpisivanja novog memoranduma u Nemačkoj, predstavnici kineskog konzorcijuma su od 6. do 10. avgusta bili u radnoj poseti EPS-u, kako bi zajednički razmotrili moguća rešenja za gradnju bloka B3 u TE „Nikola Tesla”. Tom prilikom je analizirano trenutno stanje projekta TENT B3, a kineski institut NEPDI, koji treba da uradi tehno-ekonomsku analizu varijantnih rešenja za blok B3 i studiju opravdanosti sa idejnim projektom bloka do 800 megavata, predstavio je prethodnu studiju opravdanosti sa generalnim projektom kao deo tehno-ekonomske procene i poređenje dva preliminarna projektna koncepta za blok B3 na lokaciji TENT B.

Upitan da li u ovom slučaju ima preklapanja poslova, baš kao u slučaju rudnika Kovin za koji su interesovanje pokazali Bugari s jedne i NIS i Kinezi s druge strane, Boban Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije kaže da je ovde reč o preklapanju politike, ali da nema smetnje da i RWE i kineski konzorcijum budu uključeni u ovaj projekat.

"RWE u ceo posao ulazi kao strateški partner EPS-a s kojim ovo javno preduzeće već ima zajedničku firmu za gradnju Moravske hidroelektrane, koja do duše nije u funkciji", kaže Petrović.

Ovaj nemački gigant je još pre četiri godine bio viđen za strateškog partnera EPS-a i to za gradnju TENT B3. Odustali su od tendera za gradnju novog bloka u poslednjem trenutku uz objašnjenje da je Nemačka u to vreme obustavila gradnju nuklearki i odlučila da ne ulaže u energetske kapacitete koji su bazirani na uglju.

Petrović kaže da kineski konzorcijum ovde nudi tehničku podršku, odnosno njihova studija izvodljivosti treba da pokaže kakav termoblok treba da gradimo s obzirom na ugalj koji imamo. Dakle, studija izvodljivosti koju radi kineski konzorcijum ne znači da će oni da grade TENT B3 nego se nudi najbolje rešenje za gradnju budućeg bloka, kaže on i dodaje da je Nemačka izvanredan partner za EPS.

Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja kaže da treba videti dokument koji je potpisan s Nemačkom, jer je to treći ili četvrti u nizu od 2009. godine i utvrditi na šta se tačno RWE obavezao, da li će Srbiji dati kredit od nekoliko milijardi evra, ili će graditi ovaj termoblok.

"Ukoliko je reč o kreditu, treba videti pod kojim uslovim a kako se ne bi dogodilo da Srbija, koja je već sada kreditno zadužena s 60 odsto BDP-a, dođe u situaciju da umesto da vrati pare, da ovoj kompaniji udeo u EPS-u. Zato je neophodno da se javno kaže šta je tačno potpisano u Berlinu

", kategoričan je Bušatlija.

Teorijski je, objašnjava, moguće da kineska kompanija uradi studiju izvodljivosti, a da neko drugi gradi, ali to nije dobra poruka potencijalnim stranim investitorima, ako vide da u Srbiji postoji takva podela.

Bušatlija kaže da veliki problem pravi i to što nema koordinacije među ministarstvima i što se prilikom formiranja nove vlade isti resori dele, pa sada imamo prostorno i urbanističko planiranje u dva ministarstva, a reč je o istoj oblasti, kaže on i dodaje da je moguće da i u ovom slučaju svi akteri nemaju saznanja o svim detaljima ovog velikog projekta, zaključuje Bušatlija.