Putin dolazi zbog Južnog toka

„Predsednik Putin je obećao, naravno ukoliko ga nešto ne spreči, da će doći na otvaranje radova na projektu Južni tok, čime je još jednom potvrdio i javno manifestovao svoju privrženost Srbiji, ovoj vladi i njenom predsedniku,“ rekao je Bačević.

„Pokazao je zaista veliku brigu i veliko razumevanje, i u takvim prilikama, jednu neočekivanu prisnost i toplinu prema srpskom narodu,“ rekao je ministar .
Bačević je ukazao da će Srbija po završetku izgradnje „Južnog toka“ postati regionalna sila, kada je u pitanju gas i dodao da postoje uslovi da povećamo i naše skladišne kapacitete, jer osim podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor“, u Vojvodini može da se izgradi još jedno skladište gasa.
Srbija geografski ima strateški položaj u Evropi, jer predstavlja „žilu kucavicu“, ne samo Balkanskog poluostrva, već je spona istočne Evrope i Balkana sa zapadnom Evropom i mesto dodirnih tačaka i interesa zapadnih i istočnih zemalja, rekao je Bačević.
Taj geostrateški i geopolitički položaj treba bolje da iskoristimo u ekonomskom smislu, kroz realizaciju „dobrih“ projekata kao što je „Južni tok“, ali i drugih investicija u saradnji sa Nemcima, Amerikancima, Englezima, Kinezima i svima od kojih Srbija može da ima koristi, precizirao je ministar.
Pružanjem dobrih uslova za investiranje zainteresovanim kompanijama iz celog sveta proističe, kako je istakao, ekonomska nezavisnost zemlje, iz koje dalje proizilazi i politička sigurnost i jačanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta države i garancija da će Srbija ostati u granicama predvidjenim Ustavom.
Kada je reč o mogućnostima proširenja saradnje sa Rusijom u energetici, Bačević je rekao da je ta zemlja spremna da kreditira remonte naših hidro i termoelektrana, ali i da ulaže u izgradnju novih termoelektrana, hidroelektrana, vetroelektrana i atomskih centrala, koje nam za sada nisu potrebne, smatra ministar Bačević.
Rusi su u Srbiji dobrodošli kao investitori, ali su takođe dobrodošli i drugi ulagači sa zapada, kao i iz Kine, Indije i drugih zemalja, samo je pitanje koja je od tih tehnologija koja nam se nudi najprihvatljivija za nas i koja je cena novca, jer su različiti uslovi i različita cena tog novca, rekao je on i podsetio da Srbija proširuje saradnju i sa Nemačkom u energetici, jer je pre nekoliko dana potpisala memorandum o saradnji sa kompanijom RWE. Ako se pokaže volja sa jedne strane, da se u jednu državu kao što je naša investira, onda je potrebno, često bez obzira ko je investitor, da im se izadje u susret sa nekim olakšicama da bi se proces ulaganja investicija olakšao, jer time ubrzavamo sebi proces izlaska iz krize, rekao je Bačević.
Kada je reč o ulaganju „Gasproma“, ta kompanija „u glavi ima samo razvoj, razvoj, razvoj“ i njima investicije nisu skupe, oni mogu da investiraju, njima je samo potrebna korektnost druge strane sa kojom saradjuju, dodao je ministar.
Da bi se ubrzala realizacija „Južnog toka“ radi se na tome da taj projekat dobije status nacionalnog projekta, da bi se izbegli problemi u postupku eksproprijacije zemljišta kroz koje gasovod treba da prodje, dodao je Bačević. Pokušavamo da besprekorno pravno ustanovimo taj dokument, da se ne bi dogodilo da nam neko posle postavlja pitanje ustavnosti tog dokumenta, naglasio je Bačević, koji je zadužen za taj deo posla.
U izradi tehničko-projektne dokumentcije za „Južni tok“, angažovane su sve značajne firme i institucije u Srbiji, počev od onih koje se bave geologijom, hidrogeologijom, geomehanikom, prostornim, urbanističkim, planiranjem infrastrukture i do sada je sve dobro uradjeno, naveo je ministar, koji ne očekuje nikakve probleme u pripremi potrebne dokumentacije i projektovanja za „Južni tok“.
On je podsetio da će gasovod prolaziti kroz Srbiju dužinom od oko 415 kilometara i da će se jedan krak odvajati za Hrvatsku, a drugi za Republiku Srpsku.
Kada je reč o dugovima „Srbijagasa“ „Naftnoj industriji Srbije“ (NIS) od oko 160 miliona evra za isporučeni gas, Bačević je rekao da je to bila tema nedavnih razgovora srpske i ruske delegacije Rusiji i da očekuje da će se Vlada Srbije narednih dana „opredeliti“ po tom pitanju. Iako Vlada Srbije kada je reč o tim dugovima formalno- pravno nema nikakve obaveze, jer je reč o ugovorima izmedju dva preduzeće, Vlada medjutim nema pravo da bude nemi posmatrač, u nečem što je neprijatno svakom i zato će se uskoro „opredeliti“ po tom pitanju, najavio je ministar.
Kako će se iz toga izaći, u ovom trenutku ne mogu da kažem, ali znam da ću potrošiti dosta energije, da se iz toga što pre izadje i da se to na što kvalitetniji način uradi, naročito zbog toga što je i ruska strana za decembar najavila početak realizacije „Južnog toka“, a u tom projektu značajan posao obavlja „Srbijagas“ i do tada moramo da imamo čistu situaciju i račune koji prethode tom velikom projektu, kazao je Bačević.
Na sastancima u Rusiji se razgovaralo i o rudnoj renti, koja u skladu sa medjudržavnim sporazumom Srbije i Rusije, za NIS iznosi tri odsto dok traju investicije, rekao je on i dodao da zbog nepreciznosti ugovora, postoje različita srpska i ruska tumačenja, gde srpska strana smatra da to treba da važi samo dok traju investicije koje se odnose na rafineriju Pančevo, a ruska strana smatra drugačije.
„Čekamo pravno tumačenje tog člana i ne želimo da pokvarimo odnose sa NIS-om i Gaspromom, zbog rudne rente, ali isto tako ne želimo ni da niskom rudnom rentom omogućimo enormno visoke profite, pa sve bili i naši prijatelji u pitanju, a nauštrb nekontrolisane ili prevelike eksploatacije naših prirodnih resursa, jer od tog profita, ova država, osim te rudne rente, i eventualno nekih taksi ili poreza, nema nikakvu drugu korist“, precizirao je on. Činjenica je da je NIS, kada je u pitanju rudna renta, privilegovan u odnosu na sve druge korisnike naših prirodnih resursa i cena rudne rente za njih je bila bagatelno niska, rekao je Bačević i dodao da se do polovine oktobra očekuje da pitanje iznosa rudne rente za tu kompaniju bude rešeno, tim pre što se priprema novi zakon o rudarstvu koji tu oblast treba da reguliše.