Bankari nisu za razvojnu banku

Beograd -- Razvojna banka neće obavljati ni depozitne, ni kreditne poslove, a neće imati ni saglasnost NBS, dakle, ne ispunjava nijedan uslov da bude banka.

Kako kaže generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kapital predviđen za rad razvojne banke je nedovoljan i nejasno je gde će država naći taj novac, kao i da udruženje nije konsultovano prilikom izrade zakona iako je predviđeno da se krediti odobravaju upravo preko komercijalnih banaka, piše Politika.

Dugalić je u intervjuu Tanjugu ocenio i da nije jasno zašto se formira razvojna banka kada postoje druge institucije sa sličnim ciljevima, da je loše što će ona biti izvan stručne kontrole Narodne banke Srbije, kao i da zbog predviđenog direktnog odobravanja kredita u izuzetnim slučajevima nije isključena mogućnost korupcije.

On je podsetio da je svojevremeno postojala Jubmes banka formirana da bi se bavila osiguranjem i kreditiranjem izvoznih poslova, ali je, pošto u vreme sankcija tokom devedesetih nije bilo takvih poslova, ona transformisana u komercijalnu banku, a naknadno su osnovane druge institucije koje bi se bavile tim poslovima, kao što su Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

"Nažalost, takve institucije nikad nisu dostigle nivo koji je imala Jubmes banka, jer nisu imale ni sredstva, ni kadrove, ni iskustvo, ni znanje i izostali su očekivani rezultati”, naveo je Dugalić.

Prema rečima Dugalića, i sam naziv razvojna banka je sporan jer, prema definiciji iz Zakona o bankama, banka je akcionarsko društvo koje radi na teritoriji Srbije uz saglasnost NBS i obavlja depozitne i kreditne poslove.

"Ova institucija neće obavljati ni depozitne, ni kreditne poslove, a neće imati ni saglasnost Narodne banke. Dakle, ne ispunjava nijedan uslov da bude banka”, istakao je on.

Dugalić je naveo i da će privrednici, kao glavni zagovornici ideje o osnivanju razvojne banke, biti razočarani, jer očekuju da od te institucije dobijaju kredite uz nisku kamatnu stopu od tri, četiri, pet procenata na godišnjem nivou, što je, kako je ocenio, prema predloženom rešenju teško izvodljivo.

"Kod Fonda za razvoj krediti su odobravani uz uobičajeni grejs period od godinu dana, ponekad i dve godine, uz kamatne stope od oko tri, četiri procenta, a bilo je i kredita sa kamatom između jedan i dva procenta, pa čak i pod tim uslovima mnogi nisu vraćali takve kredite”, naveo je on.

Dugalić je naveo da se u slučaju kredita preko razvojne banke govori o kamatama u čijoj osnovi bi bili troškovi javnog zaduživanja.

"Kad se na tu kamatnu stopu dodaju troškovi koje će nesporno imati banke, dolazi se do kamatne stope od otprilike desetak, 12 procenata, a toliki su troškovi kod kredita sa subvencijom. Dakle, teško je videti tu neki veći manevarski prostor u pogledu kamatnih stopa”, precizirao je on.

Dugalić je ocenio i da je potpuno nejasno kako će država pronaći sredstva za kapital banke.

„Ako bismo pošli od pretpostavke da će to biti 400 miliona, a to je potpuno nerealno, treba imati u vidu da u ovom momentu preduzeća duguju bankama po kreditima preko 18 milijardi evra, a prekogranični krediti su preko 10 milijardi. Dakle, više od 28 milijardi evra je ukupna kreditna zaduženost pravnih lica u ovom trenutku”, naveo je on. „Sa 400 miliona evra izlečiti probleme koje mi imamo, mislim da je to potpuno neosnovano očekivanje i potpuno su nerealna obećanja da će to nešto značajno pomoći u ovom trenutku našoj privredi. Zahtev Privredne komore Srbije je da to bude milijardu evra, i to jeste jedan ozbiljniji iznos, samo se postavlja pitanje odakle. Mi taj izvor u ovom trenutku ne vidimo”, naglasio je Dugalić.