Šta koči prodaju stanova strancima?

Tu preporuku sudovima izdalo je Ministarstvo u julu ove godine, pozivajući se na zakon stare SFRJ, koji je još na snazi.

Agencije za promet nepokretnostima naišle su na „rampu“ u sudovima tek u poslednjih desetak dana kada su na overu donošeni kupoprodajni ugovori za stanove u Beogradu, koje pazare kupci iz Crne Gore.

Pravo svojine na nepokretnostima u Srbiji mogu da imaju strani državljani, ali samo iz zemalja sa kojima imamo reciprocitet. Kako su podaci podložni stalnim promenama preporuka je da se pismenim putem podnosi zahtev Ministarstvu pravde radi zvaničnog odgovora da li je moguća overa ugovora ili ne.

Dakle, ako se pojavi stranac kao kupac nekretnine prvo mora da se podnese zahtev Ministarstvu pravde za objašnjenje o postojanju uzajamnosti u pogledu sticanja prava svojine na nepokretnostima. Taj zahtev reševa se u roku od dan-dva.

Na sajtu Ministarstva pravde postoji obrazac zahteva i uplatnica za administrativnu taksu, koja košta 1.510 dinara, kao i spisak zemalja sa kojima imamo reciprocitet.

Za državljane onih zemalja, koje nisu na tom spisku pre overe ugovora mora da se podnese zahtev Ministarstvu.

Na spisku zemalja sa kojima imamo uzajamnost su Crna Gora, BiH, Slovenija, dok je za Makedoniju u toku postupak utvrđivanja.

Sa Hrvatskom nemamo reciprocitet, pa tako građanin ove susedne zemlje u Srbiji ne može da kupi nepokretnost, kao što ne može ni državljanin Srbije u Hrvatskoj.

Uz bivše jugoslovenske republike kao najčešći kupci nekretnina pojavljuju se državljani Austrije i Nemačke i sa tim državama takođe imamo reciprocitet.