Opštine protiv ukidanja nameta

Lokalne samouprave ne daju svoje namete

Ukidanje lokalnih taksi i naknada umesto fiskalne konsolidacije dovešće da daljeg produbljivanja deficita budžeta lokalnih samouprava tvrdi Stalna konferencija gradova i opština.

Gubitak prihoda od mogućeg ukidanja naknada za zaštitu životne sredine, korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta, firmarine i takse za držanje motornih vozila, prema njihovoj računici iznosi 35 milijardi dinara godišnje. Kada se tome doda činjenica da su lokalne samouprave od ove godine odgovorne i za održavanje regionalnih puteva, što će ih godišnje koštati oko 10 milijardi dinara – jasno je, kažu, da će lokalni budžeti biti u minusu.

"Ukidanjem pomenutih naknada i taksi potpuno bi bio poništen pozitivan efekat Izmena zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji je odnedavno omogućio gradovima i opštinama ubiranje dela poreza na zarade. Po ovom osnovu lokalne samouprave su prihodovale približno 40 milijardi dinara", objašnjava Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština.

Ova organizacija, kaže on, podržava sve predloge i najave reformi koje idu u pravcu fiskalne konsolidacije, u smislu efikasnije i jednostavnije naplate javnih prihoda. Takođe, nemaju ništa protiv ukidanja onih koji nemaju značajniji fiskalni kapacitet, a koji značajno opterećuju obveznike i administraciju koja ih naplaćuje.

"Snažno podržavamo najavu ministarstva finansija i privrede da će svi prihodi, uključujući i prihode organa sa javnim ovlašćenjima, od sada biti isključivo prihodi budžeta usmereni preko konsolidovanog računa trezora", dodaje Paunović.

Zašto, prema mišljenju Stalne konferencije gradova i opština, nije dobro ukinuti pomenute naknade i takse, za koje se zalaže Unija poslodavca, privrednici i neke nevladine organizacije?

Prihod od naknada za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta, iznosi više od 25 milijardi dinara. Te pare koriste za uređivanje i pribavljanje građevinskog zemljišta, za održavanje postojeće i izgradnju nove komunalne infrastrukture, kao i za finansiranje javne rasvete, održavanje parkova, čišćenje javnih površina. "Neizvodljivo je da svako posebno za sebe izgradi po 100 metara vodovoda ili 100 metara kanalizacije, koliko kome treba, kako predlažu pojedini predstavnici privrede. Ako neko čak i pomisli da je moguće, na koga će u tom slučaju da glasi građevinska dozvola za infrastrukturu, i kako će investitor objekta graditi infrastrukturu na javnom zemljištu? Konačno, izgradnja infrastrukture nisu samo mreže i priključci, već i izvori, sistemi za prečišćavanje... Ukidanje ovih naknada u praksi znači dugoročno gledano potpuni kolaps lokalne komunalne infrastrukture, a to za građane znači prestanak korišćenja komunalnih usluga poput vodovoda, kanalizacije", upozorava Paunović

"Integracija ove naknade u porez na imovinu, kao što se predlaže, bez ozbiljne reforme obračuna poreza na imovinu za obveznike koji vode poslovne knjige neizvodljiva je i nepravedna", dodaje Paunović.

Umesto ukidanja komunalne takse za držanje motornih vozila, kao što se zalaže Unija poslodavaca, Stalna konferencija gradova i opština predlaže spajanje komunalne takse za registraciju vozila i naknade za puteve (republička naknada, ustupljena lokalnoj samoupravi) u jedinstveni lokalni prihod namenjen održavanju saobraćajnica.

Umesto ukidanja ekološke naknade predlažu njeno „prevođenje” u ekološki porez, regulisan zakonom, uz zadržavanje fiskalne neutralnosti.

Ne odgovorivši da li će navedene takse biti ukinute ili ne u Ministarstvu finansija i privrede juče nam je rečeno da je Vlada Srbije na prošloj sednici donela zaključak „da je saglasna da se preispita mogućnost ukidanja pojedinih naknada, taksa i drugih dažbina, koje su ocenjene kao nepotrebne”.

"Ministarstvo finansija je dalo predlog 104 parafiskalna nameta sa radne grupe, u kojoj se nalazi i predstavnik Stalne konferencije gradova i opština, koja obuhvataju različita ministarstva. Ministarstva su zaključkom vlade zadužena da, svako u okviru svoje nadležnosti, izvrši analizu naknada, taksi i drugih dažbina i da o tome pripreme izveštaj sa odgovarajućim predlogom zaključka, koji će dostaviti vladi", navedeno je u pisanom odgovoru Ministarstva finansija i privrede „Politici”.