Danas je dan bankarstva u Srbiji

Naše poslovne banke svoj "praznik" dočekale su u jednoj kriznoj državnoj ekonomiji i u vremenu kada je postizborna "smena vlasti" pojačala pritiske na čitav finansijski sektr, dovela da smene rukovodstva u centralnoj emisionoj banci, a afera u Agrobanci došla i do sudsko-policijskog istražnog postupka.

Poslovne banke u Srbiji suočavaju se i sa klasičnim teškoćama koje se uvek javljaju u vremenu privredne recesije, niske ekonomske konjunkture, visokog javnog državnog duga, velike nezaposlenosti i dosta raširenog siromaštva u zemlji koja i inače ima nizak bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, od oko 5000 američkih dolara.

Bankarski poslovi u Srbiji i inače poslednjih godina uglavnom se vrte oko relativno malog volumena novčanog i kreditnog prometa – građanstvo ima ukupna kreditna zaduženja na nivou oko 600 milijardi dinara, a preduzeća nešto manje od 1500 milijardi dinara.

Dakle to je ukupno oko 20 milijardi evra, što je za jednu evropsku zemlju sa oko 7,3 miliona stanovnika u suštini nedovoljno za krupniji bankarski biznis.

Uprkos svemu tome, vodeći bankari i banke u Srbiji drže se zlatnog načela – "sutra će osvanuti novi dan", pa i stranci koji su investirali u srpske banke veruju da će i Srbiji jednom krenuti na ekonomskom polju i da će njena privreda, a naravno i njeni građani, dočekati bolja vremena, pa će biti i veći potrošači bankarskih usluga. Prva srpska banka, osnovana 1869. godine u Beogradu, sa uplaćenom glavnicom od 200.000 dukata, propala je u roku od dve godine.

Slom ove banke imao je za posledicu to da čitavih deset godina nikome nije padalo na pamet da ponovo ulaže novac u osnivanje neke banke u Srbiji.

Posle Drugog svetskog rata celokupno bankarstvo je nacionalizovano, ali već polovinom šezdesetih godina 20. veka socijalističko rukovodstvo Jugoslavije počinje da shvata da bez razvijenog poslovnog bankarstva neće moći da obezbedi veći dotok međunarodnog kapitala u zemlju.

Tada počinju da se razvijaju i relativno snažne poslovne banke, nažalost najčešće pod suviše velikim uticajem političkih rukovodstava republika i pokrajina u tadašnjoj federaciji. Ipak, pored slovenačkih, srpske banke su bile vodeće u SFRJ, ali će ih ratne prilike i svetske sankcije devedesetih godina proteklog veka potpuno upropastiti.

Posle 2000. godine, kada se Srbija otvara prema svetu i kada se rađa takozvani "evropski put" države, bankarstvo se, gotovo začudo, prvo stabilizovalo, dakako uz obilate investicije stranih banaka.