FT: Srbija nije daleko od bankrota

Beograd -- Nova Vlada Srbije se suočava sa surovom realnošću, uključujući sve veći manjak u budžetu, privreda čiji se obim smanjuje, piše Financial Times.

Poziv predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda na razgovore ukazuje na spremnost nove vlade da se sa ovim problemima suoči. Ali ispunjavanje obećanja datih uoči nedavno održanih izbora bit će veoma teško, prenosi Financial Times.

Vladajuća koalicija koju predvode nacionalisti i socijalisti veruje da postoji način kako bi se investitori ohrabrili i povratili poverenje međunarodnih finansijskih institucija. Prvi potezi nove vlade Srbije, a to znači veća kontrola Centralne banke i izbor novog guvernera NBS, izazvalo je burnu reakciju u Evropskoj Uniji i Međunarodnom monetarnom fondu. Uostalom, to je i dovelo do lošije ocene kreditne stabilnosti agencije Standard and Purs. Težnje novih vlasti u Beogradu k ekspanzivnijoj fiskalnoj politici takođe su dovele do veće nervoze tržišta, piše FT.

Međutim, ako se u obzir uzme stanje u državnoj kasi i kritičnim finansijskim problemima s kojima se nova vlada suočava, Srbija teško da ima drugog izbora osim da se ponovo okrene MMF-u, koji će gotovo izvesno zahtevati čvršću, a ne "labavi" fiskalnu politiku.

"Ne verujem da vlada uopšte ima neku drugu mogućnost", kaže Jovan Kovačić, politički savetnik i predsednik nezavisnog naučno-istraživačkog udruženja "Most Istok-Zapad" za Financial Times.

Kovačić tvrdi da Srbija nije bankrotirala, ali da je veoma blizu stečaja.

"Drugim rečima, sada kad je izabran novi guverner, zbog čega su neki izrazili zabrinutost, sve bi trebalo obaviti veoma brzo. Vlada je sebe oterala u ćošak, sada mora ostvariti rezultate na drugim područjima ", dodaje Kovačić. U razgovor za FT, Kovačić kaže da pojedini članovi vlade smatraju kako su zamerke MMF-a "neprijatne". Međutim, vlada Srbije ima veoma ograničen prostor za manevrisanje. Raspolaganje finansijskim rezervama NBS kako bi se finansirao manjak - teoretski izvodljiv na osnovu usvojenih izmena Zakona - moglo bi pre dovesti do inflacije. Prema tom problemu Srbija je do sada bila veoma oprezna, na osnovu iskustva koje je imala devedesetih godina s hiperinflacijom.

Majkl Šmit, šef delegacije u razgovorima sa srpskim poslanicima ispred nemačke Privredne komore, tvrdi da će novi dogovor sa MMF-om iz perspektive nekih investitora biti od velikog značaja, ali da to nije jedina stvar na koju će obratiti pažnju.

"Investiranje je postalo puno rizika. Finansijski investitori su veoma obazrivi u poslovanju u regionu. Oni su čak i oprezniji kada je o Srbiji reč, jer je ona do sada ostvarivala bolje rezultate nego Hrvatska i Mađarska, a sada ima lošiju ocenu kreditne sposobnosti. Ti investitori su trenutno nesigurni zbog stava novih vlasti o različitim pitanjima, posebno poreskoj politici. Hoće li porez biti veći i da li će podrška za investitore ostati na istom nivou kao do sada .. videćemo .. ", upozorava Schmidt.

On smatra i da bi Srbija mogla bolje iskoristiti fondove za ulaganja u infrastrukturu, institucija poput Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a da je devalvacija dinara umanjila cenu rada i zemljišta, u industrijskom sektoru, ali i maloprodaji. "Sudbina srpskog privrede je neizvesna, ali ne i bez nade", zaključuje Financial Times.