Šta sa parama od prodaje Telekoma

Kako je rekao ekonomista Milenko Dželetović novac od Telekoma nikako ne bi trebalo davati u kratkoročnu potrošnju.

On je ukazao, komentarišući izjavu potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasima Ljajića dnevnom listu "Kurir", da je za sada stav Vlade da se Telekom ne prodaje, a da ukoliko, ipak, u budućnosti dođe do prodaje te kompanije strogo treba voditi računa gde će se dobijena sredstva plasirati.

"Ukoliko se Telekom bude prodavao, treba da postoje jasno definisani investicioni projekti gde će biti uložen novac, a prodaja da bi se popunile budžetske rupe je samo kupovina vremena, i to za par meseci, ne više".'Ako ćemo prodati Telekom da bi isplatili dve plate i dve penzije javnom sektoru, onda sam ja najveći protivnik takve prodaje. To bi onda bila rasprodaja poslednjeg porodičnog srebra, da bi za par meseci produžili agoniju'', ukazao je Dželetović.

Odredbe koalicionog sporazuma koji su potpisale vladajuće stranke, a koje je potom u ekspozeu ponovio premijer Ivica Dačić, podrazumevaju, između ostalog, da će država zadržati većinsko vlasništvo u strateški važnim javnim preduzećima koja imaju monopolsku poziciju na tržištu. Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević je, međutim, rekao Tanjugu da je navedena Ljajićeva izjava ''tipično politička", jer je dovoljno fleksibilna da pošalje poruku i prema javnosti, ali i da omogući da Vlada uradi šta želi.

Kovačević smatra da bi u sadašnjoj situaciji bilo najbolje kada bi se država odlučila da "pomalo krene sa prodajom akcija Telekoma na berzi."

"Na taj način bi dali doprinos obnovi berze, a istovremeno to bi bio lakmus papir koji bi pokazao kakvo je mišljenje naroda o vrednosti Telekoma", objasnio je Kovačević.

Kada je reč o modernizaciji i profesionalizaciji menadžmenta o Telekomu, što je resorni ministar najavio, Kovačević kaže da je to mogući pokazatelj da će nova koalicija rezervisati pravo da u većoj meri postavi svoje ljude u toj firmi.

''Ako to iskreno misle, onda bi bilo najbolje da počnu malo da prodaju akcije na berzi, pa da pokažu hrabrost i vide šta stvarno javnosti misle o vrednosti i upravljanju Telekomom'', rekao je Kovačević.

Telekom Srbija je osnovan 1997. godine, kao akcionarsko društvo, izdvajanjem iz Pošte Srbije, a iste godine direktnom pogodbom, bez tendera, prodato je 49 odsto firme za 1,568 milijardi nemačkih maraka. Tada je italijanski STET kupio 29, a grčki OTE 20 odsto akcija "Telekoma", ali je u decembru, 2003. godine država otkupila deo vlasništva italijanskog partnera za 195 miliona evra.

Tender za prodaju 51 odsto akcija objavljen je potom 20. oktobra 2010. godine, minimalna početna cena za prodaju akcija Telekoma iznosila je 1,4 milijarde evra, a rok za dostavljanje obavezujućih ponuda istekao je 21. marta 2011. godine, kada je samo "Telekom Austrija" ponudio 950 miliona evra za kapital i 450 miliona evra za investicije u toku naredne tri godine.

Nakon što je Radna grupa za prodaju Telekoma 29. marta konstatovala da je ponuda austrijanaca nepotpuna, početkom maja austrijanci su dostavili drugu ponudu za akcije Telekoma u iznosu od 1,1 milijardu evra, koja je podrazumevala gotovinsku isplatu od 800 miliona evra, kao i godišnje isplate u vremenskom periodu od devet godina, što je samo dan kasnije, Vlada Srbije odbila.

Upravni odbor i Skupština akcionara Telekoma Srbija odobrili su 16. decembra da se otkupi 20 odsto akcija koje se nalaze kod grčkog OTE-a, a ugovor o otkupu tih akcija po ceni od 380 miliona evra, potpisan je 30 decembra. Nakon ovoga sledi izlazak Telekoma Srbija na berzu, a potom i podela besplatnih akcija, od čega gradjanima sleduje 15 odsto, a sadašnjim i bivšim zaposlenima 6,52 odsto.