Dinkićeva trka s vremenom

Uz to, moraće da smisli način kako da uštedi milijardu evra, koliko je prema proceni Fiskalnog saveta, neophodno da bi manjak u budžetu ostao u zakonskim okvirima. Ukoliko ništa ne preduzme deficit će do kraja ove godine dostići dve milijarde evra ili 200 milijardi dinara. Oko sedam odsto planiranog BDP, što je znato više od zakonom dozvoljenih 152 milijarde dinara.

Iako ekonomski program još nije poznat sasvim do kraja, neke mere koje će preduzeti novi ministar već se naziru. Sudeći prema koalicionom sporazumu, plate i penzije neće biti zamrznute. Ali ono što, takođe, može da se zaključi jeste da njihov rast neće pratiti inflaciju, kako predviđa Zakon o budžetskom sistemu, već će povišice biti nešto niže.

U koalicionom sporazumu se navodi da će rast plata i penzija biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta. Kako će onda novi ministar finansija uštedeti oko milijardu evra da bi Srbija izbegla dužničku krizu? Mlađan Dinkić nijednom javno nije rekao da će povećati PDV, ali po svemu sudeći brojevi su neumoljivi i rast tog nameta neće moći da se izbegne.

Sudeći prema izveštaju Fiskalnog saveta, a suprotno opštem uverenju, smanjenje rashoda za nabavku robe i usluga, smanjenje broja državnih agencija za sve i svašta i racionalizacija javnih nabavki pružaju ograničene mogućnosti za štednju.

U izveštaju se navodi i računica da bi povećanje PDV-a za dva procentna poena donelo od 250 do 300 miliona evra u budžet. Međutim, ukoliko se ne zamrznu plate i penzije dobar deo tih sredstva biće potrošen za povišice. Što znači da će jedan deo novca (prema nekim računicama oko 80 miliona evra) prikupljen po tom osnovu biti potrošen na povećanje plata i penzija u oktobru. To znači da će efekat povećanja poreza biti znatno manji.

Mera oko koje se svi u novoj vladajućoj koaliciji slažu odnosi se na smanjenje broja državnih agencija. U Srbiji ima oko 160 državnih institucija koje ostvaruju sopstvene prihode prodajom robe, pružanjem usluga i naplatom taksa, naknada za izdavanje licenci, dozvola i saglasnosti. Ove godine ostvariće ukupne prihode od 100 milijardi dinara. Nešto manje od milijardu evra. U izveštaju Fiskalnog saveta navodi se da će u ovoj i sledećoj godini biti moguća ušteda od 0,8 odsto BDP-a, što je oko 280 miliona evra. U toku ove godine po tom osnovu moguće je smanjiti rashode od 120 do 150 miliona evra.

Još jedna od mera na kojoj su posebno insistirali naprednjaci odnosi se na uštede preko centralizacije javnih nabavki. Na taj način, kaže stranačka računica, moguće je smanjiti rashode za 400 miliona evra. Računica Fiskalnog saveta je nešto skromnija. Godišnje po tom osnovu izdaci mogu da se smanje za 150 miliona evra.

Takođe, u javnosti se vrlo često smatra da se na nabavke robe i usluga troši znatan deo sredstava. Međutim, veći deo tih troškova nije diskrecione prirode. U nabavku robe i usluga spadaju i troškovi za struju i komunalije, a iz specijalizovanih usluga isplaćuju se plate naučnim radnicima u prirodnim naukama. Računica pokazuje da je do 2016. godine moguće uštedeti od 0,5 do 0,7 odsto BDP-a, što je manje od 200 miliona evra.

Kad se budžetski brojevi dobro pretresu ušteda od četiri odsto BDP-a, koliko je neophodno do 2016. godine, ne može da se postigne samo zakidanjem na sitnim stavkama. Kao ilustraciju o koliko velikim parama je reč govori podatak da je to znatno više od ukupnog izdvajanja za subvencije, na primer.

Zato se čini da sve ove mere neće biti dovoljne da se ostvari ušteda od milijardu evra. Zbog toga će novi ministar finansija moći da bira. Ili da minus u kasi poveća iznad zakonom dozvoljenih 152 milijarde, što će opet voditi dodatnom zaduživanju ili da primeni drastičnije mere štednje. Ono što je izvesno je da će država na jesen međunarodnom tržištu ponuditi dolarske obveznice u iznosu od 1,4 milijarde dolara, ali ni to opet neće biti dovoljno da se zatvori rupa u kasi.