Šta sa banjama u Srbiji?

Ili je bar zasada tako.

Država je želela da pronađe strateške partnere koji bi bili spremni da ulože u banje u našoj zemlji, ali pitanje je šta li će od svega toga biti s obzirom danas čeka nova vlada, ali i moguća tužba PIO fonda koji ne želi da se između ostalog njihova imovina prodaje bez njihovog odobrenja.

U PIO fondu tvrde da je imovina koju imaju u banjama Zakonom o javnoj svojini jasno odvojena od državnog vlasništva.

Upravni odbor Fonda nedavno je odlučio da pokrene i tužbu protiv države jer pokušava da bez njihovog odobrenja proda imovinu u koju su, prema njihovim tvrdnjama, uložene milijarde evra, a u banje investirano najmanje 500 miliona evra.

Predsednik UO PIO fonda Ljubisav Orbović kaže da je pre dvadesetak dana odlučeno da se pokrene spor protiv države.

Sve je počelo još prošle godine kada je Vlada odlučila da posreduje između Dunav osiguranja i nekih firmi koje su zbog neplaćenih polisa osiguranja napravile dug od 1,3 milijarde dinara.

Povod za tužbu je to što je država odlučila da dve banje pretvori u društveni kapital i tako omogući da se Dunav osiguranje namiri od tuđe imovine. Tužba bi mogla da uspori privatizaciju s kojom se, kako tvrde u Agenciji za privatizaciju, trenutno ništa i ne dešava. U Agenciji kažu da nijedna banja nije privatizovana već samo hoteli u banjama koje su društveno vlasništvo.

"Privatizacija zdravstvenih ustanova nije jedino rešenje, nama je neophodna izmena zakona, odnosno strategija banjskog turizma. Potrebno je da počnu da rade hoteli koji su već privatizovani, a koji ne rade", ističe Vešković.

U Udruženju smatraju da privatizacija po svaku cenu nije dobro rešenje, kao uostalom ni strateško partnerstvo, jer se investitorima tada nude samo one banje koje već dobro posluju, dok se neke druge, koje imaju potencijala, guraju u stranu.

Primer Prolom banje, koju je privatizovala Planika jeste, prema rečima direktorke Turističke organizacije Srbije Gordane Plamenac, jedini svetao primer u tom kraju.

Privatizacija banja je na dugom štapu i pitanje šta dalje učiniti, čeka novu vladu. Ova odlazeća je pre četiri godine dala saglasnost za pokretanje postupka privatizacije 13 banja, među kojima i Zlatibora, Zlatara, Niške, Vrnjačke banje, Sokobanje, Banje Koviljače, Termala iz Vrdnika, Žubora iz Kuršumlije i Ribarske.

U tri banje, Vrnjačkoj, Sokobanji i Banji Koviljači bio je pokrenut postupak izbora privatizacionog savetnika, ali je propao jer niko nije ispunio uslove.

Do privatizacije ni jedne od ovih banja nije došlo, a država je potom prošle godine odlučila da ne privatizuje sve, već samo višak kapaciteta u tih 13 specijalnih bolnica, nekih 3.500 ležajeva, među kojima i one Merkuru, Banji Koviljači i zlatiborskoj Čigoti.