Afera Agrobanka:Stranci tuže državu

To će se dogoditi ukoliko se ne preispita odluka o oduzimanju dozvole za rad likvidiranoj Agrobanci

Grupa akcionara će pred međunarodnom arbitražom tražiti da im se nadoknadi šteta. O svemu obavešteni EU, MMF i ambasade Austrije, Švedske i Slovenije

Osim 90 miliona evra, koliko je morala da obezbedi za osnivanje Nove Agrobanke, državu likvidacija stare Agrobanke mogla bi da košta još nekoliko desetina miliona evra.

Toliko bi, naime, mogao da bude ceh za obeštećenje akcionara bivše Agrobanke iz stranih zemalja, sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o zaštiti stranih ulaganja.

NIN saznaje da grupa stranih akcionara, kojima su se pridružile i neke domaće kompanije, planira da pred međunarodnom arbitražom pokrene spor protiv države Srbije i da od nje traži nadoknadu štete ako se u roku od šest meseci ne preispita odluka o oduzimanju dozvole za rad Agrobanci.

Taj zahtev, u kojem se gašenje Agrobanke tretira kao „eksproprijacija“ privatne imovine, još 6. juna dostavljen je Vladi i NBS.

S obzirom da nisu dobili odgovor o svemu su obavešteni Delegacija EU, predstavništvo MMF-a i ambasade Austrije, Švedske i Slovenije, potvrdio je za NIN Aleš Škoberne, predstavnik konzorcijuma od 14 akcionara iz Švedske, Slovenije, Austrije, Kipra i Srbije, koji su imali 21,2 odsto kapitala Agrobanke.

„Ako nam imovina ne bude vraćena ili na drugi način kompenzovana, tražićemo međunarodnu arbitražu. Uz to, ovako gruba eksproprijacija sigurno neće Srbiju približiti EU, niti privući nove strane investitore“, poručuje Škoberne.

Dok Branislav Bogdanović, predsednik UO AC Brokera, smatra da je sa stanovišta investicione klime šteta već napravljena, jer su pojedini strani investitori nakon propasti Agrobanke povukli skoro sav novac, koji su ranije uložili u akcije srpskih preduzeća i banaka.

Među bivšim akcionarima veliku prašinu podigla je gotovo neverovatna vest da je Agrobanka u prva tri meseca ove godine, neposredno pre odluke o likvidaciji, imala dobit iz tekućeg poslovanja.

Mada je ta dobit bila simbolična, i to je za neke dokaz da banku nije ni trebalo likvidirati.

S obzirom na to da nije bilo zadovoljavajućeg pomaka, već se situacija iz dana u dan pogoršavala, prinudna uprava je okončana pre isteka roka, a i dozvola za rad Agrobanci je oduzeta u skladu sa Zakonom, tvrde u NBS, naglašavajući da je zbog toga ta odluka – konačna, „što znači da nezadovoljna strana može tražiti zaštitu jedino u sudskom postupku“.

Škoberne smatra da je NBS dobro postupila, jer bi u slučaju pokretanja stečaja nad Agrobankom država bila pod velikim pritiskom, jer je država garant za sve depozite do 50.000 evra, a ukupni depoziti u Agrobanci su bili oko 500 miliona evra.

Uz to, bili bi blokirani računi nekoliko hiljade preduzeća, a zbog veličine banke bio bi ugrožen ceo finansijski sistem, smatra državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević, koji priznaje da se država baš i nije proslavila na međunarodnim arbitražama, jer je sve sporove – izgubila. Branislav Bogdanović podseća da je država najpre pristala da se napravi plan, koji je podrazumevao i superreviziju finansijskih izveštaja za 2010. i 2011. da bi se utvrdilo da li je nešto pošlo naopako i ko je kriv za to.

Drugi deo tog plana bila je smena Upravnog i Izvršnog odbora i restrukturiranje banke, da se deo kredita otpiše, deo reprogramira i smanje kamate. Konačno, ako bi se ispostavilo da ima previše rizičnih plasmana, deo tih „kontaminiranih“ kredita bi se zamenio državnim obveznicama, koje su emitovane prilikom osnivanja Nove Agrobanke.

Taj plan je odobrila NBS, a potpis na njega je stavilo i Ministarstvo finansija. I kada se očekivala njegova realizacija, više se niko nije javljao. Akcionari su zato za kraj aprila, a potom i za početak maja, sazvali Skupštinu, ali oba puta nije bilo kvoruma, jer nisu došli predstavnici države, pojedinačno najvećeg vlasnika sa oko 20 odsto akcija. I onda ih je, pogodila vest da je NBS uzela dozvolu za rad Agrobanci.

Strani akcionari navode i da nisu tačne tvrdnje da niko nije reagovao dok su kola išla nizbrdo i da su više puta predlagali da se promeni i UO i IO, ali za to nikada nisu glasali predstavnici države.

U celoj priči ostaje nejasno i zašto nikada nije aktivirana odredba iz ugovora bivšeg rukovodstva banke i ministra finansija Mirka Cvetkovića, po kojoj je Agrobanka bila u obavezi da od države otkupi sve akcije po ceni od oko 40.000 dinara. Da je to uradila, država je mogla da inkasira u budžet nekoliko desetina miliona evra. Ovako je za osnivanje Nove Agrobanke obezbedila 85 miliona, a ko zna hoće li i koliko još morati da plati da se konačno stavi tačka na slučaj Agrobanke.

Radosavljević tvrdi da ni osnivanjem Nove Agrobanke problemi ni izbliza nisu rešeni, već je samo „kupljeno“ nekoliko meseci da bi se stvari postavile na svoje mesto. Zahvaljujući lošim odredbama Zakona o bankama, nakon uvođenja prinudne uprave u Agrobanci doživotno neće moći da budu u upravnom odboru neke od banaka u Srbiji i Vera Mihatovič, predstavnica slovenačkog AC Holdinga i Srđan Mihajlović, generalni direktor Transnafte.

Pri tome su njih dvoje jedini u UO Agrobanke glasali protiv mnogih spornih odluka, koje su kumovale njenom gašenju. Ostali su usamljeni i kada se glasalo protiv odluke da Izvršni odbor može umesto UO donositi odluke o „velikim“ kreditima, većim od 10, odnosno 20 odsto kapitala banke, a protivili su se i davanju novih zajmova rizičnim klijentima, zbog kojih je na kraju banka i likvidirana.