Stalo sve sem redova na birou

U Evropi broj onih koji su bez posla dostigao 17 miliona.

Izgleda da je u Srbiji sve stalo sem redova na birou.

"Smanjio se, ipak, u odnosu na maj prošle godine, u istom periodu prošle godine posao je čekalo 1.546 građana više nego danas", kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, usvojila Nacionalnu strategiju zapošljavanja za period 2011-2020. godine, sa osnovnim ciljem da se u tom roku „uspostavi efikasan, stabilan i održiv trend rasta zaposlenosti i da se politika zapošljavanja uskladi sa tekovinama EU“.

Istovremeno je, međutim, prepolovila budžet za aktivne mere zapošljavanja i Nacionalnoj službi za zapošljavanje prebacila tričavih 3,4 milijarde dinara! S druge strane, samo za isplatu novčane pomoći onima koji dane provode na birou izdvojila je pet puta više novca nego što troši za programe zapošljavanja. I ti su spiskovi sve duži. Na kraju 2011. je, primera radi, ispisivano 63.395 čekova, a na početku iste godine 70.142. "Da je država radila dovoljno na suzbijanju nezaposlenosti ne bi ni došli dovde. Naprotiv, svojim ponašanjem samo je pomogla da se ova stopa dodatno podigne, a tome je najviše doprinela lošim privatizacijama koje nisu imale ni cilj ni smisao. Otpušteno je previše ljudi, a premalo je otvoreno radnih mesta", kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

On smatra da i novi saziv očekuju preteški izazovi, ali nema vere da će se dobro rešenje brzo naći.

"Pitanje nezaposlenosti je bilo aktuelno samo kao predizborni program i služilo je za zamajavanje naroda. Još se ni ne naziru jasne taktike koje će se ubuduće primenjivati. Zato će i nova vlada imati veliku odgovornost, biće joj veoma teško, ali se bojim da će doživeti i dosta neprijatnosti ako joj rešavanje najvećeg problema ne pođe za rukom".

Orbović misli da je podsticanje privrede neophodno, ali ne na način kako se to do sada radilo - upumpavanjem subvencija stranim firmama za „babino brašno“:

"Strane kompanije donele su loš kvalitet radnih mesta, a broj novozaposlenih nije se ni primakao broju otpuštenih. Nemoguće je otvoriti radna mesta a ne dozvoljavati domaćoj privredi da konačno stane na svoje noge". Isto smatraju i stručnjaci iz Međunarodne organizacije rada. Prema procenama koje je iznela struka, bez vidljivije privredne aktivnosti šanse da se pomaknemo sa mrtve tačke jednake su nuli.

"Rast BDP mora da bude veći za bar jedan procenat nego što je danas. Da bi se stopa nezaposlenih smanjila za 0,2 odsto, BDP mora da poraste bar jedan procentni poen", procenjuje Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji.

Protić, međutim, ukazuje i na još jedan preduslov za podsticaj zapošljavanju. A to je brisanje suvišnih propisa.

"Da bismo lakše zaposlili nekoga neophodno je omogućiti fleksibilniji ulazak na tržište rada. To se može postići samo izmenama Zakona o radu, koji je, za ove tržišne uslove, prestrog".

On smatra da bi „omekšavanjem“ uslova za izlazak sa tržišta rada - kao što je ukidanje obaveze poslednjem poslodavcu da plaća otpremninu za celokupni radni staž i u ime svih prethodnih gazda - mnogi lakše odlučivali o upošljavanju starijih radnika.

Od njih se danas beži glavom bez obzira jer predstavljaju sinonim za finansijski debakl. Ujedno, produžavanjem rada na određeno vreme poslodavaci bi bili lakše ruke pri potpisivanju novih ugovora.