Jeftini radnici naša jedina šansa

U Srbiju bi do kraja godine u najboljem slučaju moglo da se slije svega 800 miliona evra stranih direktnih investicija, što je mnogo manje nego lane.

Srbija

Izvor: Blic

Ponedeljak, 04.06.2012.

00:29

Default images

Izuzev nekolicine sitnih ulagača nema ozbiljnijih izgleda za dolazak nekog krupnog investitora.

Čak ni brzo formiranje vlade, kao ni potpisivanje sporazuma sa MMF-om, neće prilično skroman priliv stranih ulaganja u prva tri meseca od 180 miliona evra moći da pogura do milijardu evra, a kamoli da dobaci do dve, sa koliko su mnogi licitirali u predizbornoj kampanji.

Glavni ekonomista Hipo Alpe-Adrija banke Jasna Atanasijević kaže da je optimistično, ali ne i nemoguće očekivati da se u ovoj godini u zemlju slije oko 800 miliona evra stranih direktnih investicija, ali kroz veći broj manjih ulaganja. Međutim, imajući u vidu odliv od 500 miliona evra u telekomunikacionom sektoru, zbog otkupa akcija OTE-a u Telekomu i zbog smanjenja kapitala Telenora, neto strana ulaganja u Srbiju će, prema njenim rečima, iznositi oko 300 miliona evra.

Ekonomisti poručuju da bi Vlada trebalo da izgradi pravnu sigurnost za investiranje i da smanji nivo korupcije. Ključni, ako ne i jedini mamac koji strani kapital u ovom trenutku može privući u Srbiju jeste jeftina radna snaga.

"Usled deprecijacije dinara, rad u evrima je pojeftinio, pa smo postali jako konkurentni za investiranje", objašnjava Atanasijević, i dodaje da potencijalni ulagači pozitivno gledaju i na Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Međutim, ekonomista Aleksandar Stevanović tvrdi da zemlja koja privlači strane investitore preko jeftine radne snage beleži investicije u granama koje stvaraju mali društveni proizvod. Pri tome ističe da je i Zakon o radu destimulativan za ulagače zbog prevashodno visokih otpremnina koje bi radnicima nakon davanja otkaza morali da isplaćuju.

"Subvencije su novčano izražena nesposobnost naše zemlje da bude lepo mesto za biznis. One su osnovni signal kojim je jasno iskazana nemoć vlasti da privuče strani kapital, pa mora da ga podmiti", objašnjava Stevanović.

Da bi priliv stranog novca bio znatno veći, Stevanović objašnjava da sudski sistem investitorima mora da garantuje neprikosnovenost javne svojine i svaku drugu vrstu pravne sigurnosti, a da se korupcija mora iskoreniti ne samo na najvišem, već i na nižim nivoima odlučivanja.

"U ovom trenutku bi najviše trebalo da nas zabrinjava to što među koalicionim partnerima koji treba da sačinjavaju novu vladu ima onih koji se glasno zalažu da treba prekinuti pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, da se penzije ne smeju zamrzavati, da država mora još više da utiče na privredu, kao i da kontroliše strane i domaće banke", zaključuje Stevanović.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 61

Pogledaj komentare

61 Komentari

Možda vas zanima

Puca prijateljstvo: Kina okreće leđa Rusiji? 36
Svet

Puca prijateljstvo: Kina okreće leđa Rusiji?

Kineski izvoz u Rusiju opao je u martu, prvi put od sredine 2022. godine, zbog sve većih pretnji Vašingtona da će uvesti sankcije Pekingu ako kineski izvozni proizvodi pomognu Moskvi u ratu protiv Ukrajine.

8:11

18.4.2024.

1 d

Podeli: