Plaćaćemo struju čak 60 posto više?

Da li će se cena promeniti od jeseni, tačnije od početka oktobra, kada se menja način odlučivanja o promeni cene struje, videće se.

Dakle, potrošači u Srbiji još neko vreme ne treba da brinu o ceni struje, a da li će ih „strujni udar” zateći u oktobru i u kom procentu sada se ne može precizno reći.

Ipak, gotovo je izvesno da će struja u Srbiji biti skuplja i to iz nekoliko razloga - cena električne energije u Evripi ide na više, kilovat poskupljuje ili se povećanje traži i u zemljama u regionu, a mnogi ukazuju i da je cena kilovata u Srbiji najniža u okruženju. To je ranije rekao i generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković, kada je ukazao i da EPS planom poslovanja za ovu godinu nije predvideo povećanje cene kilovata, ali i da će do kraja 2014. godine cena struje morati da poraste 60 odsto, što je moguće uraditi ođednom ili postepeno.

Takođe, on je rekao i da će od 2015. u Srbiji biti potpuno otvoreno tržište električne energije, koje će samo regulisati tu cenu. Nešto slično tome, ali kada se radi o cenama naftnih derivata u Srbiji već postoji, jer se cene goriva formiraju slobodno i koriguju se bez uplitanja države. Da li će slično važito i za struju, teško je reći, ali je moguće da bi eventualne promene cene mogle biti češće.

Inače, prosečna cena struje u Srbiji je oko pet i po evrocenti za kilovat-sat. U Hrvatskoj je od nedavno cena kilovata povećana za oko 20 odsto, povećanje cene traži se i u Crnoj Gori i to za oko 25 odsto. U zemljama Evropske unije, najjeftiniji kilovat, oko devet evrocenti, plaćaju građani Bugarske, dok je najskuplji kilovat, naravno, u najrazvijenijim zemljama - Danskoj, Norveškoj, Belgiji i Nemačkoj, gde košta od 20 do 30 evrocenti.

Kada se tako poslažu cene, onda je sigurno da je kilovat u Srbiji najjeftiniji, ali kad se u jednačinu stave i primanja građana Srbije i razvijenih zemalja Evrope, teško da je rezultat isti.