Štednja nije rešenje za krizu

Srpski analitičari i privrednici ističu da je za Srbiju dobro da Evropa popusti sa štednjom jer bi to značilo veću tražnju srpskih proizvoda u inostranstvu.

Srbija

Izvor: B92

Četvrtak, 24.05.2012.

09:26

Default images

Glavni „krivac" za ovaj preokret je novi francuski predsednik Fransoa Oland, koji se žestoko zalaže da se uvedu evroobveznice i da se krene u veću potrošnju. Olandovim idejama najviše se protivila Merkelova, ali nakon nedavnog samita G-8 u „Kemp Dejvidu", nemačka kancelarka popustila je i istakla da bi evroobveznice pod izvesnim uslovima bile prihvatljive.

Generalni direktor kompanije „Bambi" Miroslav Miletić očekuje da nagoveštaji iz Francuske dovedu do uspostavljanja novog modela razvoja u Evropi. U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da će napuštanje koncepta štednje uticati pre svega na najrazvijenije zemlje EU.

„To podrazumeva da bi značajan deo međusobnih dugovanja mnogih država i finansijskih institucija u Evropi morao da se prebije i sravni u bilansima. Srbija bi posle nekoliko godina, ukoliko ovaj model zaživi, mogla da očekuje da će razvojni fondovi imati nešto veća sredstva koja bi naša zemlja mogla da povuče” , kaže Dragoljub Rajić iz Unije.

On dodaje da je neophodno da se redukuje evrozona, a to znači da će neke zemlje van nje, sa kojim mi imamo spoljnotrgovinsku razmenu, kao Grčka, u prvih pet ili deset godina biti u nepovoljnijem položaju. To će u izvesnom smislu zakočiti plasman određenih proizvoda iz Srbije u te zemlje.

„Potrebno je da se napravi balans. To znači da se nastavi sa štednjom, ali i da se sa druge strane povećava i podstiče potrošnja, bez koje i nema razvoja. Taj model treba da bude implementiran i kod nas, samo tako možemo očekivati oporavak” , kaže Miletić.

Ekonomista Ljubomir Madžar procenjuje da je mekši stav Merkelove samo taktički ustupak, pa smatra da njene izjave ne treba potceniti, ali ni preceniti.

„To je mali ustupak, ne verujem da će ona bitnije promeniti svoj stav. Ovako neće doći do trzavica u evrozoni, jer svima je jasno da je nemačka privreda zdravija od ostalih u EU. Tu su ključne reforme koje podrazumevaju da se manje troši, više štedi, investicije, razvijanje proizvodnih potencijala, ali sve to nije politički atraktivno. Naš izvoz je mali, spoljne direktne investicije zakočene problemima u EU. Naša kriza je autentična” , kaže Madžar.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ne veruje da je Oland toliko protiv štednje.

„U Francuskoj neće doći do strogog skretanja sa puta štednje. Ipak, jedno je predizborna retorika, a drugo kad se dođe na vlast. Neće biti drastičnog pomeranja u evrozoni, ostaće na dogovoru o rešavanju problema preko fiskalne discipline. Merkelova i ako nešto bude menjala, pre će to uraditi zbog birača jer joj popularnost opada. Biće tu još dosta pregovora” , ocenjuje Altiparmakov.

Saradnik sajta Makroekonomija Saša Milojević smatra da pored ekonomskih teškoća koje evropske zemlje imaju sve više izbija i problem političkog sistema.

„Kada jednom globalna ekonomija počne sistematski da se oporavlja i bude na zdravijim nogama, mnoge vlade će morati da implementiraju kontracikličnu fiskalnu politiku dugi niz godina. Do sada je uglavnom isticana nedisciplina južnog bloka evropskih zemalja, što je samo jedna strana medalje. Druga strana medalje je da su nordijski blok i Nemačka imali veoma mnogo koristi od evrozone i koliko god su južnjaci morali da se suoče sa svojim istinama, isto tako i severnjaci moraju sa ovom” , tvrdi Milojević.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 1

Pogledaj komentare

1 Komentari

Možda vas zanima

"Zbogom dolaru" 26
Svet

"Zbogom dolaru"

Rusija i Kina su sprovele skoro potpunu "dedolarizaciju" ekonomskih odnosa, a udeo ruske rublje i kineskog juana u trgovinskim obračunima između Moskve i Pekinga je veći od 90 odsto.

19:53

22.4.2024.

19 h

Podeli: