Kakvi poslovi, takav i praznik rada

Godine u kojima je radnik bio gospodin, a plata bogovska, ostale su samo u sećanju.

Danas je, za razliku od Brozove ere, osim roštilja, hladnog piva i neradnih dana, malo šta ostalo za radovanje, pa se mnogi, s pravom, pitaju može li se 1. maj, Praznik rada, uopšte nazivati praznikom, a još manje praznikom radnika.

A da nije reč o pukoj nostalgiji, govore pre svega - brojke. Ekonomisti su izračunali da je u 2011. godini, u odnosu na 1980. godinu, bruto društveni proizvod bio manji za 29,3 odsto, zaposlenost za 13,5 odsto, a produktivnost rada za 18,4 odsto. Nivo BDP-a iz prošle godine uporediv je sa nivoom iz 1974. godine, zaposlenost sa 1976. godinom, a produktivnost rada sa 1970. godinom. "Položaj naših radnika u 21. veku je gori nego što je bio u 19. kada se narod borio za osam sati rada, osam sati odmora i osam sati sna. Danas su sve snage usmerene na borbu oko zadržavanja radnog mesta. A glavna briga poslodavaca je profit i samo profit", smatra Milorad Mijatović, potpredsednik Saveza samostalih sindikata Srbije.

Mijatović dodaje i da je danas veoma teško biti radnik u Srbiji jer su se standardi uveliko promenili, a često se postavljaju i na nedostižnu platformu.

"Od radnika se danas zahteva da budu mladi, lepi, nasmejani, spremni na izgaranje i beskonačno dokazivanje. A s druge strane, niko vas ne pita da li ste zadovoljni, koliko ste plaćeni, koliko još možete da izdržite..."

A o pristojnom radu se sve više govori a sve manje primećuje. Danas se gotovo poput bajke prepričava prošlost kada se besplatno letovalo po odmaralištima, o plati od koje se kupovao komad nameštaja ili garderoba u Trstu, ili o sitnim ratama za novi automobil.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije podsećaju i da zaposleni u Srbiji imaju najniže plate u regionu, da im je životni standard drastično opao i da je pola miliona ljudi ostalo bez posla.

Stopa nezaposlenosti je previsoka, cene proizvoda koje su pod direktnom kontrolom države stalno rastu, a prosečna plata nije dovoljna kako bi se napunila potrošačka korpa, kažu u SSSS. Rečju, tajkuni se sve više bogate, dok je narod sve siromašniji.