Zbog firmarina "beže" u Hrvatsku

Oni su od hrvatskog nadležnog ministarstva dobili spisak obaveza i troškova poslovanja za potencijalnu fabriku u narednih pet godina.

Na papiru su pobrojane cene administrativnih i komunalnih taksi, dažbina za gas, struju i vodu sa projekcijom mogućeg poskupljenja.

Srbiju su napustili sa velikim znakom pitanja. Dugoročnu računicu o troškovima poslovanja zaključno sa 2015. godinom niko nije mogao sa sigurnošću da izvede. Takse za isticanje naziva firme, od kada je opštinama sa dolaskom krize smanjen priliv novca iz državne kase, poskupele su po nekoliko stotina puta, a naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od šest do 180 odsto.

Odnedavno je uvedena i naknada za zaštitu, korišćenje i unapređivanje šuma – za koju svi plaćaju 0,025 odsto godišnjeg prihoda bez obzira na to čime se bave. Tu je i relativno nova naknada za unapređenje životne sredine, koja može iznositi maksimalno 0,4 odsto od ukupnog prihoda kompanije, a kolika će biti, razlikuje se od opštine do opštine.

Koliko se tačno vrsta taksi i naknada plaća zavisi od toga čime se preduzeće bavi i u kojem gradu posluje. Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije, kaže da spisak sadrži stotine stavki. Nedavno je izračunato da privreda i građani plaćaju ukupno 258 različitih taksi.

Fabrika konditorskih proizvoda koja zapošljava 200 ljudi mesečno ima 83 izdvajanja za lokalne i državne dažbine. Mala i srednja preduzeća plaćaju između 42 i 56 dažbina, od čega je od 14 do 20 lokalnih.

"Opština Irig naplaćuje taksu za istrebljivanje glodara. U Boru i Zaječaru postoje takse za javnu rasvetu. Taksu za uživo izvođenje muzike u lokalu i taksu za držanje muzičkih uređaja naplaćuje većina gradova. Beograd ih je jedini prošle godine ukinuo. Pošto ne postoji zakon koji jasno definiše koje takse mogu biti uvedene i u kojem iznosu, lokalne samouprave, kada im zatreba novac, odmah uvedu novu ili povise postojeću taksu, i to uglavnom delatnostima koje su najzastupljenije na njihovoj teritoriji", ističe Rajić.

Glavni problem, prema mišljenju Saveta stranih investitora, jeste u tome što se veliki broj novih nameta uvodi kroz „neporeske” zakone, što ne doprinosi željenoj javnosti i jasnosti srpskog poreskog sistema.