EU Srbiji ispred Rusije, Kine i SAD

U prošloj godini srpski izvoz je iznosio nešto iznad četiri milijarde evra, a uvoz oko 6,6 milijardi evra.

Direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević kaže da Srbija izvozi 17 odsto svojih proizvoda u zemlje CEFTA, a u Rusiju oko 10 odsto, ali je pokrivenost uvoza izvozom u EU u 2011. dostigla 61,4 odsto.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je Srbija počela da primenjuje sa EU početkom 2009. godine. Delevićeva je navela da su koristi koje ima Srbija u finansijskom i privrednom smislu tri puta veće od carinskih troškova koje imaju zemlje EU prilikom izvoza u našu zemlju. Ona je podsetila da su prelazni trgovinski sproazum raktifikovale 24 zemlje, a ostalo je još da ratifukiju Austrija, Grčka i Nemačka.

"Da je Srbija na dobrom putu približavanja EU govori podatak da su direktne strane investicije u prošloj godini iznosile oko 1,6 milijardi evra, a u isto vreme Slovenija i Hrvatska imale priliv iz inostranstva 1,3 milijarde evra i to zajedno", istakla je Delevićeva.

Što se tiče korišćenja sredstva iz predpristupnih IPA fondova EU Srbija je dobila u periodu od 2007. do 2011. godine oko 2,2 milijarde evra, a primera radi Bugarska za period od 2007. do 2013. na raspolaganje je dobila oko sedam milijardi evra, što rečito govori o značaju punopravnog članstva u Uniji.

Kada Srbija postane punopravna članica EU ona će iz evropskih fondova dobiti na raspolaganje oko četiri odsto, što iznosi oko 1,4 milijardi evra godišnje, navela je ona.

Đogović: Srbiji potrebna nova tržišta

Zbog krize evrozone, Srbija mora hitno da nađe nova izvozna tržišta, pokazala je analiza Instituta za tržišno istraživanje. Nova tržišta treba tražiti u zemljama ZND-a, Indiji, Turskoj, Azerbejdžanu, Poljskoj, smatra ekonomista Saša Đogović. Već duže vreme najvažnija izvozna tržišta su Nemačka i Italija, ali je sasvim izvesno da će se tržište EU i dalje sužavati za robu iz Srbije, navode u IZIT-u i ističu da pod hitno treba pronalaziti druga tržišta, kako bi se bar delimično amortizovali negativni efekti krize evrozone.

Tako analitičar IZIT-a Saša Đogović navodi da nova tržišta pre svega treba potražiti u zemljama koje pripadaju ZND-u, zatim u Indiji, Turskoj, Azerbejdžanu, Poljskoj itd.

Đogović je naveo primer da je izvoz u Rusiju prošle godine porastao za 48 odsto, odnosno sa 535 miliona dolara na 792 miliona u 2010. godini. Tu postoji prostor za mnogo veći plasman prehrambenih i hemijskih proizvoda, vina, nameštaja i automobilskih djelova.

On smatra da uz aktivnu podršku državnih institucija treba lobirati na Bliskom istoku, da bi se našao put za izvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda, ali i namještaja.