Evro spas za Srbiju ili ne?

Kako navode, Srbija bi tako izgubila kontrolu nad monetarnom politikom.

I srpski privrednici imaju slične stavove, ali ističu da bi uz evro njihovo poslovanje bilo sigurnije.

Labus je objasnio da Srbija ima najveći obim trgovine sa EU, pa bi uvođenje evra kao platežnog sredstva bilo manji rizik za privrednike i monetarnu predvidivost. Za ekonomistu Boška Mijatovića malo je prednosti za uvođenje evra.

"Kriza u Grčkoj pokazala je da je bolje imati svoju valutu, jer možete da je oborite i tako obezbedite konkurentnost domaće privrede, a ne da idete na restriktivne mere u oblasti plata, penzija, poreza, otpuštanja. Takođe, uvođenje evra nije samo ekonomska mera, već politička odluka koja traži saglasnost i u zemlji i u EU", naglašava Mijatović, i upozorava da je za novu valutu potrebno dodatno zaduživanje, i to oko četiri do pet milijardi evra.

Za predsednika Saveza ekonomista Srbije Aleksandra Vlahovića uvođenje evra ne bi bilo dobro jer bi značilo gubitak kontrole nad monetarnom politikom.

"Time bi se vođenje aktivne monetarne politike koja podstiče ekonomski razvoj svelo na minimum. Pored toga, to nije jednostavna procedura i sumnjam da bi EU, posle zabrane unilateralnog uvođenja evra, to dozvolila. Smatram da uvođenje evropske valute ne bi povećalo izvoz Srbije, jer je poenta i u konkurentnosti robe, a ne samo u kursu", ističe Vlahović.

Potrebna saglasnost EU

Za predsednika Privredne komore Srbije Miloša Bugarina u ovom trenutku nije realno uvođenje evra u platni promet, iako bi to bilo sigurnije za poslovanje. "Za takvu odluku potrebne su saglasnost monetarnih i finansijskih institucija države, svetskih monetarnih ustanova, kao i politička saglasnost u zemlji. Međutim, za privrednike Srbije najbitnije su stabilnost i predvidivost valute, jer sa nestabilnim kursom nisu u mogućnosti da istrpe finansijske udare i idu u gubitke. Tako da bi ova odluka kod nas naišla na odobravanje velikog broja privrednika", kaže Bugarin.

On dodaje da uvođenjem evra Srbija ne bi rešila problem velike javne potrošnje, deficita budžeta, monopola i slabog izvoza.

Za Crnu Goru posebna pravila

Crna Gora je nemačku marku kao valutu uvela krajem 1999. godine, kada je počela politiku ostamostaljivanja. Taj proces sproveden je bez saglasnosti MMF-a, a sve do 1. januara 2001. godine bio je dvovalutni sistem jer je u upotrebi bio i dinar, valuta zajedničke države Srbije i CG.

Nakon toga, jedino platežno sredstvo postaje nemačka marka, a od marta 2002. godine evro. Ekonomisti kažu da taj proces, iako jednostran, nije izazvao značajnije potrese u EU jer se radi o maloj zemlji. Stručnjaci tvrde i da je to bila politička odluka velikih evropskih sila, kao nagrada za tadašnju politiku prema srpskom rukovodstvu.

Profesor Ljubomir Madžar kaže da bi zbog stabilnosti bankarskog sistema uvođenje evra bilo pozitivno, jer bi valutni rizik bio eliminisan. On ipak kaže da je to generalno loše rešenje, jer bi takav potez neminovno obezvredio plate i penzije.