Vlada još jula znala da USS odlazi

Ju es stil je uložio sve napore da smanji troškove proizvodnje u Smederevu i da se okrenu proizvodnji gotovih proizvoda.

Zbog teških ekonomskih prilika u istočnoj Evropi, te pada cena čelika na svetskim berzama i oskudne tražnje, planovi Amerikanaca nisu urodili plodom. Mediji tvrde da je Džon Surma, predsednik kompanije iz Pitsburga shvatio da je zbog troškova najbolja opcija bila da čeličanu prepuste Srbiji.

Tada, u drugoj polovini godine već se nazirao gubitak od oko 200 miliona dolara, koliko je iznosio minus Ju es stila na kraju 2011.

Prvi čovek američke kompanije bio je svestan i da će im prepuštanje čeličane Srbiji za minimalnu cenu omogućiti da iz posla izađu brzo, bez pravljenja dodatnih troškova, a uz mogućnost da kapital usmeri u druge poslove.

Vlada je u međuvremenu tražila kupce.

Sve je doduše bilo tajno i na visokim nivoima, ali osam meseci posle napori nisu urodili plodom.

Potencijalni kupci su svesni koliko je cela kompanija veliki trošak, pa su zainteresovani samo za određene delove fabrike.

Najizvesnija je prodaja tople i hladne valjaonice koje ukupno zapošljavanju oko 1.300 ljudi. Tu je i fabrika belih limova u Šapcu u kojoj radi 350 ljudi. Zajedno sa delom za administraciju i održavanje, novi vlasnik bi praktično preuzeo trećinu od 5.400 radnika u železari.

Najveći trošak su visoka peć i čeličana za koje je prvenstveno skupa doprema sirovine u Smederevo.

Podela kompanija, poput železare, prisutna je svuda u svetu. Čeličana u Skoplju podeljena je na tri dela. Jednim rukovodi Lakšmi Mital, indijski kralj čelika, a drugim delom kompanija Balkan stil.

Odluku o povlačenju Amerikanci su doneli krajem januara 2012. kada je Vlada Srbije odlučila da ovu kompaniju preuzme za jedan dolar.

Prema pisanju medija za železaru u Smederevu najviše su zainteresovani Kor grupa i ukrajinski kralj čelika rinat Ahmetov.