I za neobrađenu zemlju uvesti porez

Beograd, Kopaonik -- Stručnjaci su saglasni sa izjavom predsednika Srbije Borisa Tadića da parametar za subvencije u poljoprivredi ne bude površina obradivog zemljišta, već prinos.

Oni ocenjuju da bi primena takvog modela davanja u agraru značila veću proizvodnju i izvoz, kao i da bi korist umesto zakupaca imali proizvođača.

Tadić je rekao, nakon što je juče obišao gazdinstvo Dragana Todorovića u selu Dublje, pored Svilajnca, da je u prošlosti bilo grešaka, ali i dobrih poteza u poljoprivredi, ali da u budućnosti ne smeju da se propuštaju šanse u domaćem agraru.

Živojin Ostojić, član Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika u Novom Sadu, takođe podržava promenu načina subvencionisanja, ocenujući da je davanje po kilogramu "prava stvar" koja će omogućiti veću proizvodnju. Ostojić, koji je i predsednik udruženja farmera "Južni Banat Uljma", kazao je Tanjugu i da se, medjutim, ne treba vraćati u potpunosti na stari model davanja po prinosu koji je ukinut pre pet godina, jer je tada bilo "problema sa otkupljivačima".

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović izjavio je da se lično zalaže da se stimuliše prinos, odnosno proizvodnja po jedinici površine, uz uvažavanje regionalnih razlika.

"Država, koja je nažalost siromašna, u ovom trenutku daje ono što može, a ponekad novci iz subvencija po hektaru dođu i do onih koji to nisu zaslužili i nisu u funkciji proizvodnje i podsticaja razvoja poljoprivrede", ocenio je on.

Cvijanović je objasnio da treba stimulisati, pre svega, proizvodnju koja je konkurentna i ima odličnu produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost, i to u onim područjima koja imaju komparativne prednosti u odnosu na okruženje.

On je istakao da bilo kog razvoja, pa ni poljoprivrede, nema bez "specijalizacije, organizacije i kooperacije, odnosno interesnog povezivanja", naglašavajući da je neophodno stimulisati proizvodnju onih roba koje se mogu po visokoj ceni prodati i na domaćem i stranom tržištu i doprineti smanjivanju ukupnog trgovinskog deficita države.

Cvijanović je istakao da se to odnosi na proizvode koji mogu ostvariti "superprofit", navodeći kao primer juneće meso, odnosno "bebi bif" i određene vrste voća koje se mogu plasirati na evropsku pijacu i u Rusiju.

On je napomenuo da treba forsirati izvoz preradjenih, prehrambenih proizvoda, a ne primarnih, odnosno sirovina.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić mišljenja je da se mora napraviti razlika u pogledu kvaliteta zemljišta ukoliko se ide na subvencije prema visini prinosa.

"Bilo bi apsurdno davati isti iznos subvencija prema visini prinosa za zemljište oranica prve klase černozema i oranice osme klase na Pešteru i Goliji, jer bi to povećalo raslojavanje poljoprivrednih proizvodjača i regionalne razlike koje će uticati na neodrživost proizvodnje u pojedinim regijama", ocenio je on.

Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić, osvrnuo se i na proces restitucije, istakavši i da taj postupak onako kako je uređen ograničava ukrupnjavanje zemljista. Govoreći o svojoj grupaciji, Kostić je istakao da su njegove tri šećerane vodeće po efikasnosti u industriji šećera u Evropi. Uložili smo 100 miliona evra u ove tri šećerane, a ulaskom u EU bićemo još veći nego što smo danas“, poručio je Kostić.

Ševarlić je objasnio da promena sistema subvencija u Srbiji zahteva dva pristupa - socijalni, zbog usitnjenosti gazdinstava, i agroekonomski s obzirom na konkurentnost našeg agrara na svetskom tržištu.

Prema njegovim rečima, takav sistem subvencija teško je pratiti usled usitnjenih gazdinstava gde je naturalna proizvodnja dominanatna.

"To je jako osetljivo pitanje i mislim da nismo još spremni za primenu takvih mera. Dugoročno, orijentcija treba da bude da se vide ekonomski efekti subvencija u pogledu povećanja prinosa po hektaru, produktivnosti i konkurentnosti", zaključio je Ševarlić.

Ševarlić je ukazao da je usitnjenost poljoprivednih gazdinstava veliki problem Srbije.

„Imamo 780.000 porodičnih usitnjenih gazdinstava i ne možemo da računamo da budemo konkurentni u EU“, kazao je Ševarlić.
On je istakao da je zemljišna politika do sada bilo „tabu“ tema i da je na snazi bilo rasparčavanje velikih poljoprivrednih kombinata, zbog čega već sada plaćamo cenu.

Prema rečima Ševarlića, u Srbiji prema procenama stručnjaka, ima 450.000 hektara neobradivih oranica, a poreskom politikom to bi moglo da se promeni, tako što bi se plaćao porez i za neobradivo zemjište, pa bi oni koji poseduju zemljište koje ne obradjuju odlučili da ga prodaju onome ko želi da ga obraduje.

On je naglasio i da bi država trebalo da ima programe za ukrupnjavanje zemljišta.