Hrvati nude više, pokupiće svu repu

Ovdašnje šećerane nude poljoprivrednicima dve varijante – 36 evra po toni šećerne repe ili četiri, tačnije 4,05 dinara za kilogram, a Hrvati daju dobrano više.

"Kompanija Matijević ugovorila je u Hrvatskoj prodaju šećerne repe s 1.750 hektara, i to po 50 evra tonu”, kaže direktor preduzeća Agrar Matijević Zoran Matijević.

Po njegovim rečima, ta kompanija planira da zaseje šećernom repom ukupno 2.500 hektara, što je više nego lane. "Cena koju sada nude fabrike šećera u Srbiji je niska i nerealna", ocenio je Matijević, dodajući da ratari njome ne mogu biti zadovoljni, pogotovo ne oni koji imaju male površine i prinose. S druge strane, kada bi prodali šećernu repu za 50 evra po toni, mogli bi računati na dobru zaradu. Inače, cena koju su šećerane ponudile seljacima niža je od lanjske. Naime, prošlogodišnji slatki koren fabrike su plaćale 43 evra tonu.

Poljoprivrednici kažu da je sada najniža cena 40 evra tona i da je sve ispod toga nedopustivo, te stoga nije ni ugovoreno dovoljno šećerne repe. Kako kažu, semena nema dovoljno, ugovori nisu potpisani... Iako je setva na pragu, do kraja prošle nedelje je, po rečima stručnjaka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ugovorena tek na oko 40.000 hektara.

Kako kaže upravnik Odeljenja za šećernu repu ovog instituta Lazar Kovačev, očekuje se da će šećerna repa i ove godine u Srbiji biti zasejana na površini od 55.000 do 65.000 hektara, što će obezbediti proizvodnju od 400.000 do 500.000 tona šećera. Te količine će biti dovoljne za zadovoljavanje domaćih potreba koje iznose oko 220.000 tona, ispunjavanje izvozne kvote od 180.000 tona, a ostaće i određene količine za prelazne zalihe, kazao je ovaj stručnjak.

On je naveo da je lane u ovo doba setva šećerne repe bila ugovorena na 55.000 hektara, ali i ukazao na to da proizvođači još kalkulišu i razmišljaju o tome da li da ugovore proizvodnju i s kim. Pomenimo, očekivanja šećerana bila su drugačija nego što se sada pokazalo. Naime, one su računale na površine veće od lanjskih, čak i na 75.000 hektara zasejanih slatkim korenom.

I pred njima i pred ratarima je, sve su prilike, još jedna nesigurna godina, što svakako nije dobro za šećerni sektor. Problem je ozbiljan i složen, a velikim delom je posledica po seljake katastrofalne 2010. godine, upozoravaju poljoprivrednici s kojima smo razgovarali.

Oni, naime, podsećaju na to da su mnogi pretprošle godine od slatkog korena digli ruke, a oni su potrebni ovom sektoru agrara. U 2010. godini cena šećerne repe je bila izuzetno niska, tek 2,7 do 2,9 dinara kilogram, a šećerane su ostvarile benefit. Nažalost, ko je tada osdustao od repe, ne vraća joj se, a takvih nije malo. Takođe, poljoprivrednici ukazuju i na problem koji se obično javlja kada se utvrđuje kvalitet šećerne repe jer, kako kažu, šećerane se tu najviše oslade, a tako im se može jer u Srbiji nema nezavisne laboratorije.