Finansijski špekulanti ruše dinar

Budući da više nema štita iz Vašingtona koji bi zauzdao državu da prekomerno troši, vruć kapital od oko pola milijarde evra nastaviće da se odliva iz zemlje.

Da je država na vreme privlačila strane investicije i podržavala izvoz, danas bismo imali stabilan priliv deviza i ne bismo strahovali što dinar tone svakodnevno, kažu sagovornici Blica. U ovom trenutku se na deviznom tržištu vrti između 400 i 500 miliona evra u takozvanom međuvalutnom keri trgovanju. Reč je o novcu koji su strani investitori uneli u Srbiju kako bi zarađivali na međuvalutnim razlikama.

Ispostavilo se da je dinar lane, od početka godine pa do juna, prema analizi Blumberga bio najjača valuta na svetu. To znači da se investitorima daleko najviše isplatilo da se klade na odnos dinar-evro i dinar-dolar nego na bilo koji drugi paritet svetskih valuta. Kao posledica priliva deviza po ovom osnovu, dinar je bio stabilan.

Ekonomisti ovakav novac zovu vrućim kapitalom jer on brzo ulazi u zemlju, ali i iz nje brzo izlazi i baš takav odliv se dešava u poslednje dve i po nedelje. Kako nema ni drugih značajnih priliva deviza, dinar osetno slabi iz dana u dan.

Strani ulagači, kao razlog za povlačenje para navode odlaganje pregovora sa MMF-om i posledice u vidu nekontrolisanog trošenja države pred izbore. U ogranku za investicije Sosijete ženeral banke iz Londona kažu da će ubuduće oprezniji ulagati u dinar. An Benoa, direktor Sektora za investiciono ulaganje, kaže za “Blic” da ih neizvesnosti na tržištu zbog odlaganja dogovora sa MMF ne stimulišu da ulažu u Srbiju.

"U ovom trenutku egzotična tržišta poput Srbije smatramo za suviše rizična i previše teška za međuvalutnu trgovinu. To pokazuje i nedavni pad interesa stranih investitora da ulažu u dinar", kaže Benoa i dodaje da dobijanje statusa kandidata za EU može uticati pozitivno na smirivanje tenzija kod investitora. A ako oni nastave da ulažu u dinar, onda će domaća valuta biti stabilna.

Analitičar Eldar Vakhitov iz londonske investicione banke Barkliz Kapital kaže da dinar u ovom trenutku nije dobra valuta za međuvalutno trgovanje jer ne donosi dobru zaradu.

"Da, prinos je i dalje atraktivan, ali postoje isuviše jaki pritisci da će dinar nastaviti da slabi", kaže Vakhitov. Ovakvi ulagači zarađuju na razlici između evropske i domaće repo stope, koja je i dalje visoka i iznosi 9,5 odsto dok Vakhitov smatra da će NBS zbog niske inflacije nastaviti da smanjuje tu stopu, što automatski smanjuje prinos na vruć kapital.

Jasna Atanasijević, glavni ekonomista u Hipo Alpe-Adrija banci, objašnjava da je "dinar bio precenjen u odnosu na evro pre krize jer se slivao veliki kapital kroz kredite i kroz strane investicije".

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je baš tada bilo pravo vreme za strukturne reforme - pokretanje industrije, na povećanje izvoza i smanjenje javne potrošnje, na šta se nije obraćala pažnja. Način da se dugoročno ojača domaća valuta on sumira u dve reči - kapitalizam i pravna država. "To znači da je potrebno da radimo više i da se napravi okvir u kojem će vladati izvesnost za ulagače" kaže on.