Sirijska kriza skupo košta i Srbiju

Siriju već mesecima potresaju nemiri, a ova zemlja je jedan od naših važnih trgovinskih partnera.

Očigledno je da vesti iz sveta već godinu dana, od početka arapskog proleća, najpažljivije prate srpski privrednici koji sarađuju sa Tunisom, Libijom, a sada i oni koji sarađuju sa Sirijom.

Ovu zemlju nikada nismo mogli da svrstamo među najvažnije trgovinske partnere, već među one srednje, ali je važnost poslovne saradnje sa njiom znatno porasla poslednje godine. A evo i podataka koji to dokazuju. U 2010. godine izvezli smo robu za 15 miliona dolara, a uvezli za svega osam miliona pa smo bili u plusu. Samo jednu godinu kasnije, otišli smo u debeli minus - izvezli robe u vrednosti 12 miliona dolara, a uvezli za čak 86 miliona.

Upravo u strukturi uvoza leži objašnjenje ove promene - 97,7 odsto uvoza iz Sirije je nafta i višestruko je uvećan kada su u Libiji izbili neredi, pa je bila potrebna hitna zamena. Na listi slede fosfati, pa tkanine.

A upravo u tkaninama dominira jedna veoma zanimljiva stavka - za skoro devet hiljada dolara uvezli smo iz Sirije ženske jakne, popularne vetrovke, od sintetike.

U suprotnom pravcu ide razne vrste limova i proizvodi od lima. Od značajnijih proizvoda za izvoz tu je još samo žuti kukuruz. I upravo privrednici kojima je Sirija važno tržište ovih dana imaju sve veće gubitke.

Svaka bomba u Siriji - jedan izvezeni kamion čeličnih gredica manje iz "Sirmijum stila" iz Sremske Mitrovice. Četvrtina ovakvih proizvoda koja je išla u Siriju sada nema kupca.

Sirija je do sada bila pouzdan partner - saradnja nije prestajala ni tokom bombardovanja - a pre samo godinu dana čak je uskočila i da pomogne. Tako je kada su se pojavili problemi sa Libijom, za 1.100 odsto uvećan uvoz iz Sirije.

Evropske sankcije na naftu tek su početak problema - naše uvoznike robe iz Sirije spasla je Grčka, koja se izborila da Evropljani ne zabrane izvoz sirijskih fosfata, što bi tek moglo proizvesti problem našim firmama.