Veći PDV ne bi ništa dobro doneo

Beograd -- Ideja da umesto 18 odsto od ove godine plaćamo PDV od 20 odsto, već duže vreme je opticaju, ali stručnjaci opominju da to neće povećati prihode u državnoj kasi.

Da bi se to dogodilo, potrebno je da se u Srbiji uvede red u plaćanjima između privrednih subjekata, bilo da se radi o javnim preduzećima, privatnim ili onima gde dominira mešoviti kapital.

Bez toga ćemo, umesto većeg prihoda, samo dobiti veće probleme plus višu stopu inflacije.

Srbija je nedavno usvojila uredbu o skraćenju rokova, ali rezultati su polovični pa su u Ministarstvu ekonomije pripremili zakon koji treba da reguliše ovu materiju. Ali on još nije ušao u skupštinsku proceduru pa izgleda da će, kao i eventualno veća stopa PDV-a, i on sačekati naredni saziv Skupštine Srbije i vladu.

PDV je fazni porez i prvi obveznik u lancu plaća celu sumu, a kako se na robe i usluge nadovezuju drugi, tako njemu država vraća deo novca koji je dao.

Problem je u tome što su u Srbiji rokovi plaćanja predugi i novac se ne vraća brzo pa su privrednici prinuđeni na to da uzimaju kredite da bi premostili problem.

U Evropi su rokovi plaćanja 30 dana u najvećem broju država, u većini bivših republika SFRJ 60. Kod nas su bar 130 dana. Desi se da se protegnu i na celu godinu.

Procene govore da su sume dugovanja velike. Javni sektor duguje privrednicima 4,5 milijarde dinara. Potraživanja privatnih kompanija od javnih preduzeća su 120 milijardi dinara...

“Da bi se dobili željeni efekti od povećanja stope PDV-a, potrebno je da se uvede red u plaćanja. Ne samo da se donese zakon već i da se on primenjuje“ , objašnjava Mališa Đukić s Beogradske bankarske akademije.

On kaže da rokovi na relacijama između javnih preduzeća i privatnog sektora i unutra njih samih se moraju precizno odrediti. U suprotnom, povećanje stope doneće još veće probleme kod ovih dugova. A jedini efekat veće stope biće poskupljenja, što će svakako najviše pogoditi najsiromašnije slojeve stanovništva. Srbija bi u narednom periodu trebalo da ograniči plaćanje na 60 dana, a sledeća faza bi morala da bude 30.

Sa činjenicom da bi pre veće stope trebalo srediti rokove plaćanja slaže se i poreski stručnjak Đerđ Pap:

“Kod faznih poreza, kakav jer PDV, apsolutni iznos plaća krajnji kupac. Ako isplata u lancu ide redovno, nema teškoća, međutim, kod nas se privrednici susreću s predugim rokovima” , kaže Pap.

Pap ističe da je još veći problem kada neko od preduzeća koja su u lancu PDV-a ode pod stečaj. Na taj način su ostali fakturisani a nenaplaćeni milioni i milioni dinara. Ovaj problem posebno je prisutan u građevinskoj industriji.

Ekonomski ekspert dr Danijel Cvjetičanin smatra da bi u ovim uslovima pored veće inflacije ta stopa donela i veću nelikvidnost jer ni privreda ni stanovništvo nemaju novca.

Cvjetičanin kaže da mu je čudno da je predlog o povećanju PDV-a ovih dana stigao od guvernera NBS jer bi veći PDV trebalo da predloži ministar finansija,a ne Narodna banka u čijoj je nadležnosti inflacija, trebalo bi da bude protiv jer to direktno utiče na rast cena.

“Što se kaže, kod nas su baš pomešani lončići. Za početak, savetovao bih državi da krene od sebe i plati ono što duguje” , objašnjava Cvjetičanin.