"Da sam premijer podigao bih PDV"

Ograđujući se da iznosi sopstveno mišljene jer ta pitanja nisu u nadležnosti NBS, Šoškić je kazao da bi podizanje stope PDV-a bila prva mera koju bi preduzeo da je premijer.

Dodao je da bi to učinio uz unapređenje sistema naplate te vrste poreza.

Drugi pravac delovanja u nameri da ozdravimo privredni sistem bio bi, kako je naveo, smanjenje opterećenja na neto plate zaposlenih, dok bi treća bila kreiranje efikasnijeg socijalnog sistema za zaštitu najugoženijih građana. Četvrta stvar koju bi Šoškić uradio da je premijer racionalizacija javnog sekotora na svim nivoima i smanjivanje sive ekonomije

Šoškićev spisak mera završava se rastom državnih kapitalnih investicija. Guverner je rekao da postoji zabrinutost zbog nestabilnosti domaće valute, ali i istakao da je ona prenaglašena.

“Jasno je da, u kontekstu svega što se dešava i na međunarodnom tržištu, postoji zabrinutost zbog nestabilnosti domaće valute, ali je ona prenaglašena. Podsetiću, pre 15 meseci kurs je bio 107, a u subotu 109 dinara”, kazao je Šoškić.

Guverner je kazao i da je politika centralne banke takva da devizne rezerve troši što racionalnije, odnosno da ih ne troši kako bi pomogla špekulantima da iz domaćeg sistema izađu pod povoljnijim uslovima.

Ipak, stavove guvernera ne dele stručnjaci, ali ni privrednici, koji prelazak granice od 110 dinara za evro vide samo kao početak katastrofe nacionalne valute, prognozirajući da će do sredine godine kurs dogurati i do 130 dinara za evro.

Najnovije slabljenje dinara prema evru velikim delom je posledica uzdrmanog poverenja investitora, usled lošijih makroekonomskih pokazatelja Srbije, ocenjuju ekonomisti.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić istakao je da banke na deviznom tržištu za račun svojih klijenata koji imaju obaveze u inostranstvu moraju da kupuju devize, ali to povremeno rade i za svoje interese, odnosno "izlaze" iz dinara, što sve vrši pritisak na tražnju za devizama i dinar slabi.

Grubišić je naveo i da je odlaganje aranžmana sa MMF-om uticalo na kretanje kursa jer, prema njegovim rečima, "nismo dobili signal da vodimo održivu ekonomsku politiku, to je nešto što ozbiljni investitori prate, kao i finansijske institucije".

On je naglasio da NBS treba pažljivo da interveniše "jer kada bi špekulanti znali da će ona uvek da im garantuje intervencijom da izađu u dobrom trenutku, da zatvore svoju poziciju u dinarima, to ne bi bilo dobro, onda bi im omogućavala da na taj način zarade".

Grubišić je podsetio da su devizne rezerve ograničene i ako bi NBS prečesto intervenisala ugrozila bi te rezerve "što je mnogo veća opasnost, bolje je da imamo realan devizni kurs, ravnotežni, uz umerene intervencije nego da dođemo u situaciju slabih deviznih rezervi što bi ugrozilo ceo finansijski sistem".

On je ocenio da se može očekivati da 2012. godina bude završena sa blagim slabljenjem dinara - "naravno da će u pojedinim trenucima doći i do nekog jačanja, kada dođe opet do priliva deviza".

Grubišić je napomenuo da će na kretanje kursa uticati i NBS svojom monetarnom politikom, odnosno visina referentne kamatne stope koja je sada jednocifrena i "ako bi oni povećali tu kamatu banke bi ponovo počele da ulažu u dinare".

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ocenio je da je uzrok slabljenja domaće valute u proteklom periodu "poremećaj u percepciji investitora u pogledu makroekonomske stabilnosti i kredibiliteta ekonomske politike Srbije", na šta je najviše uticalo i odlaganje revizije aranžmana sa MMF-om, ali i problemi u železari u Smederevu. Prema njegovim rečima, lagano slabljenje dinara biće nastavljeno, ali bi u predizbornom periodu NBS mogla da snažnije deluje da smiri takve tendencije, što bi izazvalo ubrzano smanjivanje deviznih rezervi.

Šoškiću, đavo je odneo šalu!

Crni dani za srpsku privredu, rečenica je kojom su skoro svi domaći privrednici komentarisali novu rekordno najnižu vrednost od 110,19 dinara za evro, koliko će u ponedeljak iznositi srednji kurs.

Privrednici strahuju i da bi već polovinom godine evro mogao da se „popne" na 130 dinara i poručuju guverneru NBS Dejanu Šoškiću da mora da spreči dalje urušavanje vrednosti domaće valute.

Istina, centralna banka reagovala je juče na međubankarskom deviznom tržištu, ali prodajom samo 30 miliona evra, što očigledno nije bilo dovoljno da umiri dramatične turbulencije, pa je vrednost srpske valute oslabila za čitav dinar u samo jednom danu.

Zakasnela reakcija

Privrednici oštro kritikuju guvernera zbog zakasnele i blage reakcije NBS, jer smatraju da bi veća intervencija smirila kurs.

Ne samo što su zabrinuti za ovako drastično gubljenje vrednosti domaće valute već upozoravaju da će to pogurati inflaciju i dovesti do neminovnog skoka cena. Ne umiruju ih reči guvernera koji je istakao da kurs neće pogurati cene.

Naprotiv, ovakav stav smatraju neozbiljnim, a potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević čak kaže da je to „najveća budalaština koju je čuo". “U Srbiju se uvozi 60 odsto repromaterijala i sirovina, i sva roba koja je vezana za nabavku ovog materijala biće korigovana po novoj vrednosti od 110 dinara za evro. I takva promena uticaće i na cenu ovih proizvoda”, kaže on.

“Moja kompanija „Modus" biće zato u debelom gubitku. Robu koju sam uvezao po kursu od 101 dinar za evro i prodao, sada treba da platim po kursu od 110 dinara. A to je cela dobit firme. Tih 10 odsto, koliko je otišao kurs, niko u tekstilnoj industriji ne može nadoknaditi jer je dobit mnogo manja”, objašnjava Knežević i dodaje da su devize roba koja nedostaje Srbiji, a da u zemlju ulaze po četiri osnova:

“Preko izvoza, doznaka, inostranih investicija i prodajom delova imovine. Nijedan od tih osnova neće rasti, pa će deviza biti sve manje. Samo neto izvoznicima koji se sirovinama snabdevaju na domaćem tržištu odgovara ovakav kurs dinara, a za sve ostale je poguban”.

Knežević upozorava i na to da će za tri meseca stići na naplatu oko 1,2 milijarde evra po osnovu državnih zapisa i plaši se da bi kurs lako mogao da ode i na 130.