Razvojna banka Vojvodine hoće pomoć

Naime, početkom ovog meseca Vlada je oformila radnu grupu za očuvanje finansijske stabilnosti banaka, koje bi trebalo da pomagnei bankama koje imaju teškoća u poslovanju tako što će im obezbediti dodatni kapital ako zatreba.

Vrlo brzo se pokazalo da je to potrebno.

Za pomoć su se javile Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd. Izvesno je da bez pomoći neće moći ni Agrobanka, u koju je Narodna banka Srbije krajem 2011. uvela prinudnu upravu. Privredna banka Beograd zatražila je pomoć od 20 miliona evra. Za iznos te sume država Srbija trebala bi da postane akcionar u toj kući.

Razvojna banka Vojvodine obratila se za pomoć zbog starih nenaplativih potraživanja još iz perioda Metals banke. Tokom ove sedmice Radna grupa će razmotriti zahtev. Sledeći korak je NBS: ukoliko on kaže da Razvojna ispunjava uslove, pregovori bi mogli početi.

Na Skupštini akcionara Razvojne banke Vojvodine, održanoj 3. februara, doneta je odluka da se odobri lista dužnika i iznosi loše aktive ta da se to prenese na Agenciju za osiguranje depozita.

Što se tiče pomoći, za sada se kod Razvojne pominje suma od 40 miliona evra, a kolika će biti – ostaje da se vidi.

Kada dođe do dokapitalizacije, akcionari ostaju bez dela vlasništva. Za otkup ili preuzimanje nenaplativih potraživanja banka mora državi dati u zalog akcije i omogućiti kontrolu, odnosno dati „zlatnu akciju„. Nenaplativim potraživanjima nastavlja da upravlja Agencija za osiguranje depozita.

Što se tiče vlasničke strukture Razvojne banke Vojvodine, najveći akcionar sa 58,78 odsto akcija je Pokrajina, odnosno Vlada Vojvodine, dok 9,75 odsto pripada DDOR-u „Novi Sad”, deo grupe „Fondijarija SAI„.

Tek, u samoj banci kažu da to nije jedini model kada je ovaj vid pomoći u pitanju.

A koliko će sve ovo pomoći da se konsoliduje bankarski sistem u Srbiji, ostaje da se vidi.

"Sve to je dobro koncipirano i pomoći će bankama na kratak rok da izbegnu krizu likvidnosti. Ali glavno pitanje je šta uraditi da opet ne dođu u istu ili sličnu situaciju? Prilikom procene rizika kod odobravanja kredita one će morati da postupaju rigoroznije. To znači da će zajmova biti manje i pod nepovoljnijim uslovima. Nažalost, to privredi ne odgovara jer usporava razvoj. Međutim, u ovom trenutku, kada imamo krizu likvidnosti, ne može se postupiti drugačije", kaže ekonomski stručnjak Siniša Ostojić.
.
Drugim rečima, banke koje budu dobro upravljale rizicima izbeći će teškoće koje imaju pomenute tri. One koje to ne uspeju, moraće da se obrate Radnoj grupi. Zanimljivo je da su mnogi, još kada je prvi talas krize zahvatio svet i Evropsku uniju, strepeli od toga šta će se desiti s bankama osnovanim stranim kapitalom kod nas. A pomoć su zatražile baš one u kojima je domaći kapital dominantan.