Predvodićemo svet po nezaposlenosti

Skoro dve trećine firmi (67 odsto) pokušavaju da poslovanje održe na istom nivou, sa slabim izgledima na uspeh.

Trećina preduzeća u Srbiji priznaje da ima velike probleme sa redovnom isplatom zarada, a uglavnom strane kompanije koje čine svega šest odsto ukupnog broja, planiraju povećanje kapaciteta i broja zaposlenih.

Optimistička varijanta je na broju od 30.000, a pesimistička prognozira čak 100.000 osoba koje će se pridružiti onima koji već ne rade. Za pet godina, ako se ostvare projekcije MMF-a, Srbija će u poređenju sa 102 zemlje biti među pet u svetu s najvećom stopom nezaposlenosti. Lošiji od nas će 2016. godine biti samo Makedonija, Bosna i Hercegovina, Južnoafrička Republika i Grčka.

Sada radi oko 1,75 miliona, što je istorijski minimum i dalje smanjivanje radno aktivnih bilo bi ravno katastrofi. Podaci pokazuju da je u devet od 159 opština pad zaposlenosti bio veći od 30 odsto, da se smanjenje između 20 i 30 odsto beleži u 36 opština, a između 10 i 20 procenata u 62 opštine i grada Srbije.

Asocijacija nezaposlenih Srbije uradila je što je mogla i javno osudila odluku Vlade da 2,5 puta smanji budžetska sredstva namenjena podsticanju zapošljavanja u Srbiji. Slično, bez konkretnih poteza i stvarne moći, govore i sindikati.

"Borićemo se da ne dođe do novih otpuštanja jer je broj radnika već izjednačen sa brojem penzionera, a kada tome dodate i nezaposlene, jasno je da bi svako dalje opadanje broja zaposlenih bilo katastrofalno", reči su Ljubisava Orbovića iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

U situaciji kada je ozvaničeno da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji biti niži i od niskoprojektovanog, ekonomisti ukazuju na direktne negativne posledice u oblasti rada.

"S privrednim rastom od 1,5 odsto ove godine izgubili bismo oko 40.000 radnih mesta, a sada kada je BDP smanjen na 0,5 procenata, to bi moglo da bude najmanje oko 60.000 onih koji više neće raditi", ocena je ekonomiste dr Miroslava Zdravkovića.

Neki ekonomisti procenjuju da je sadašnja stvarna nezaposlenost znatno veća od zvanične i da uz krizu i loša poreska politika vidno doprinosi gubitku radnih mesta, te da je ove godine moguće očekivati smanjenje zaposlenih od čak 100.000 ljudi.

Taj poreski teg potvrđuje studija USAID „Projekat za bolje uslove poslovanja“ koja je sprovedena primenom modela standardnog troška i pokazuje da su administrativne procedure vezane za zapošljavanje treće po visini troškova koje opterećuju poslodavce.

Džo Lauter, direktor ovog projekta, ocenjuje da je velika nezaposlenost i njen rast „tragedija za celu državu“ i da su u posebno lošem položaju mladi i obrazovani.

"Na razmere ove tragediju ukazuju i šokantne brojke. Stopa nezaposlenosti iznosi 25 procenata i u stalnom je porastu, dok je stopa zaposlenosti radno sposobnog stanovništva neverovatno niska i ona je 45 odsto", primećuje Lauter.

Posebna specifičnost i stvarna nelogičnost srpskog tržišta rada svakako je i odnos između javnog i privatnog sektora, u kome prvi imaju sigurnost radnog mesta, stabilna i za naše uslove relativno visoka primanja, dok većina radnika u proizvodnom i privatnom delu, može samo da sanja o takvim uslovima zaposlenja i takvoj sigurnosti radnog mesta. Industrija koja je bila nosilac zaposlenosti je, smatra dr Ljubodrag Savić, dugo i privatizacijom uništavana.

"U srpskoj ekonomiji se nije ništa bitno promenilo da bi imali povećanje zaposlenosti. Nama bez dileme treba razvoj realnog sektora privrede, koji će da proizvodi za tržište, treba nam ubrzana reindustrijalizacija. Nažalost, to je proces koji traje dosta godina. Moramo se odlučiti da li i dalje hoćemo da damo 10.000 evra po zaposlenom nekim manje poznatim svetskim kompanijama ili ćemo taj novac da potrošimo na razvoj domaće industrije, koja će dugoročno dati najveće efekte vezane za rast zaposlenosti", stav je dr Savića.